Silikati

Silikati su najveći razred minerala (većina stijena na Zemlji građena je od čak 95% silikata), koje čine većinom silicij i kisik, s dodacima iona poput aluminija, magnezija, željeza i kalcija. Neki važni minerali iz ove grupe, a koji čine stijene jesu feldspati, kvarc, olivini, pirokseni, amfiboli, granati i tinjci.

Silikate klasificiramo prema strukturi njihove silikatne anionske grupe u nezosilikate, sorosilikate, ciklosilikate, inosilikate, filosilikate i tektosilikate.

Mogućnost polimerizacije silikatnih tetraedara ([SiO₄]), koji čine osnovnu strukturu svih silikata (i nekih oksida) razlog je što postoji velik broj mineralnih vrsta unutar ovog razreda.

Najpoznatiji silikati[uredi]

Renaniafosfat je naziv za umjetno gnojivo iz prirodnih fosfata i alkalnih silikata.

Permutit je umjetno pripravljen alkalni aluminijev silikat za mekšanje vode.

Floridska zemlja je naziv za prirodni aluminijev silikat i magnezijev silikat s Floride, a služi za obojenje masti i ulja. Bolus alba (bijela glina) je naziv za hidratni aluminijev silikat.

Nezosilikati[uredi]

Nezosilikati imaju svoje SiO₄^2- tetraedre izolirane kao otoke u moru kationa.

grupa Fenakita:
- Fenakit
- Willemit

grupa Olivina:
- Forsterit
- Fajalit

grupa Granata:
- Pirop
- Almandin
- Spessartin
- Grosular
- Andradit
- Uvarovit

grupa Cirkona:
- Cirkon
- Torit
- Uranotorit

grupa Humita
- Humit
- Kondrodit

Silikati s dodatnim anionom (= nezosubsilikati):

grupa Al₂SiO₅
- Andaluzit
- Kijanit ili Disten
- Sillimanit

grupa Titanita
- Titanit
- Kloritoid

Sorosilikati[uredi]

Sorosilikati imaju izolirane dvostruke silikatne tetraedre u kojima je omjer silicija i kisika 2:7, tj. Si₂O₇.

grupa Epidota:
- Zoisit
  - Anyolit
  - Tanzanit
  - Tulit
  - Kromov zoisit
- Klinozoisit
- Epidot
  - Pijemontit
- Allanit

Ciklosilikati[uredi]

Ciklosilikati imaju prstenastu strukturu vezivanja tetraedara, u kojima je omjer silicija i kisika 1:3 (Si_xO_3x). Prstene može činiti 3, 4 ili 6 (SiO₄)-tetraedara.

grupa Benitoita

grupa Aksinita
- Feroaksinit
grupa Berila - ciklosilikati s anionskom grupom [Si₆O₁₈]
- Beril
- Indijalit
- Bazzit
grupa Kordijerita
- Kordijerit
- Sekaninait
grupa Turmalina
- - Ahroit
  - Indigolit
  - Rubelit
  - Sibelit
  - Verdelit
- Dravit
- Elbait
- Šerl
grupa Dioptasa

Inosilikati[uredi]

Inosilikate čine jednostruki ili dvostruki lanci silikatnih tetraedara u kojima je odnos silicija i kisika 1:3 kod jednostrukih, odnosno 4:11 kod dvostrukih lanaca.

Inosilikati s jednostrukim lancima tetraedara[uredi]

grupa Piroksena
- Enstatit:
  - Enstatit
  - Broncit
  - Hipersten
  - Ferosilit

- serija čvrstih otopina diopsid-hedenbergit:
  - Diopsid
  - Hedenbergit
  - Augit
  - Omfacit
- Kalcijsko-natrijski pirokseni:
  - Žadeit ili Jadeit
  - Egirin
  - Spodumen

grupa Piroksenoida:

Inosilikati s dvostrukim lancima tetraedara[uredi]

grupa Amfibola:

Mg, Fe, Mn, Li amfiboli:

- Antofilit - rompski amfibol
- Feroantofilit
- Holmquistit
- Feroholmquistit
- Klinoholmquistit

Ca amfiboli:

- Tremolit:

Na amfiboli:

- Glaukofan
- Ribekit
  - Krokidolit - azbest
- Feroglaukofan
- Arfvedsonit

Monoklinski amfiboli:

Filosilikati[uredi]

Kod filosilikata silikatni tetraedarski anioni tvore niz paralelnih slojeva, a u tetraedrima je omjer silicija i kisika 2:5.

grupa Serpentina:
- Antigorit
- Krizotil

grupa glina:
- Kaolinit
- Smektiti:
  - Montmorilonit
- Ilit

grupa Tinjaca:
- Muskovit
- Flogopit
- Biotit
- Lepidolit

grupa Klorita

Tektosilikati[uredi]

Tektosilikati imaju trodimenzionalne okvire silikatnih tetraedarskih aniona u kojima je omjer silicija i kisika 1:2. Ovo je najveća grupa silikata, a njeni minerali čine gotovo 75% kore Zemlje.