Mol (mjerna jedinica)

Izvor: Hrvatska internetska enciklopedija
Skoči na:orijentacija, traži
Pišemo, množina ugljika je 1 mol:[math]\displaystyle{ \qquad n\mathrm{(C)=1\ mol} }[/math]
množina vode je 2,5 mola:[math]\displaystyle{ \qquad n\mathrm{(H_2O)=2,5\ mol} }[/math]
množina klora je 0,5 mola:[math]\displaystyle{ \qquad n\mathrm{(Cl_2)=0,5\ mol} }[/math]

Jedan mol je množina (količina) koja sadrži toliko jedinki tvari (atoma, iona, molekula) koliko ima atoma u 0,012 kg izotopa ugljika 12 (12C).

Jedan mol bilo koje tvari sadrži Avogadrov broj broj jedinki, tj. NA = 6,02214129 · 1023 mol−1 jedinki.[2]

Masa jednog mola neke tvari brojčano odgovara relativnoj atomskoj masi za elementarne tvari odnosno relativnoj molekulskoj masi za spojeve. Takva masa uvijek sadrži Avogadrov broj jedinki tvari:

Naziv tvari Ar / Mr masa množina brojnost jedinki
željezo, Fe 55,847 55,847 g 1 mol N = 6,022·1023
kisik, O2 31,9988 31,9988 g 1 mol N = 6,022·1023
amonijak, NH3 17,031 17,031 g 1 mol N = 6,022·1023

Uz množinu (n) i mol usko su vezani pojmovi brojnost (N), molna masa (M) i molni volumen(Vm0):

[math]\displaystyle{ n=\frac{N}{N_A}=\frac{m}{M}=\frac{V^0}{V_m^0} }[/math]

U starijoj literaturi se mol spominje i kao g-mol, tj. gram-mol tvari, ali je upotreba ovih naziva nepreporučljiva.

Izvori

  1. [1] Institut za hrvatski jezik i jezikoslovlje, Struna: Mol
  2. Habuš, Tomašić, Liber: Opća kemija 1, Udžbenik kemije, 1. izd., Profil, Zagreb, 2014., ISBN 978-953-12-1434-6, str. 136-137.