Esperantska abeceda sastoji se od 28 slova.
| Velika slova | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| A | B | C | Ĉ | D | E | F | G | Ĝ | H | Ĥ | I | J | Ĵ |
| K | L | M | N | O | P | R | S | Ŝ | T | U | Ŭ | V | Z |
| Mala slova | |||||||||||||
| a | b | c | ĉ | d | e | f | g | ĝ | h | ĥ | i | j | ĵ |
| k | l | m | n | o | p | r | s | ŝ | t | u | ŭ | v | z |
Izgovora se kao i u hrvatskom, a slova kojih nemamo izgovaraju se ovako: ĉ = ć; ĝ = đ; ŝ = š; ĵ = ž; ŭ = kratko u; ĥ = tvrdo, grleno H.
"ŭ" dolazi samo u parovima: aŭ, eŭ, koji se izgovaraju kao jedan slog, a ne dva. "ĥ" je gotovo sasvim nestalo iz jezika; zamjenjuje se slovima K ili H.
Slova kojih nema u hrvatskom su: ĉ, ĝ, ĥ, ĵ, ŝ, ŭ. Na računalu ili pisaćem stroju, ako ih nema, koriste se uglavnom kombinacije s "x" (cx, gx, hx, jx, sx, ux), s "h" (ch, gh, h, jh, sh, u), s "^" ili s apostrofom. Preporučujem "x", jer "ch" i "sh" postoje u stranim imenima, “^” se na nekim računalima vidi drugačije, a "x" je dobar i za sortiranje. Danas su esperantski znakovi već definirani u ISO-Latin 3 standardu, te u Unicodeu.
Napomena: jezici u kojima je esperanto prvi put predstavljen ne razlikuju Č i Ć. toga neki esperantisti kažu da npr. Ĉ nije ni jedno od njih, nego nešto srednje, ili odabiru Č. Ipak, u praksi se izgovara malo mekše, pa je gornje objašnjenje najpraktičnije.
Izvori
- Knjiga "Esperantski mozaik"; sastavio Davor Klobučar.