Ljudski genom je potpuni skup svih genskih informacija u ljudskoj vrsti (Homo sapiens sapiens). Sadržana je u sekvencijama DNK unutar 23 kromosomska para u staničnoj jezgri i u maloj molekuli DNK koja se nalazi unutar mitohondrija. Ljudski genom obuhvaća i gene DNK koje kodiraju proteine i nekodirajuću DNK. Haploidni ljudski koji se nalaze u jajnim i stanicama spermija) sastoje se od tri milijarde baznih parova DNK, dok diploidni genom koji se nalazi u somatskim stanicama ima dvostruko više DNK. Postoje signifikantne razlike među između genoma unutar pripadnika ljudske vrste (0,1%), to je mnogo manje nego razlike između ljudske vrste i njihovih najbližih primatskih srodnika, čimpanza (oko 4%[1]) i bonoba.
Početak kartiranja ljudskog genoma sežu u 1986. godinu.[2] Projekt humanog genoma započet je 1990. godine.[3]
Ljudska mitohondrijska DNK prvi je znatni dio ljudskog genoma koji je sekvenciran.[4]
Referencije
- ↑ Varki A, Altheide TK (prosinac 2005). "Comparing the human and chimpanzee genomes: searching for needles in a haystack.". Genome Research 15 (12): 1746–58. doi:10.1101/gr.3737405. PMID 16339373
- ↑ Mrežni udžbenik iz Genetike, prof. dr. sc. Mirjana Pavlica
- ↑ Mrežni udžbenik iz Genetike, prof. dr. sc. Mirjana Pavlica
- ↑ Vaše gensko podrijetlo | Vijesti | Moje zdravlje. Kolumnist: Sanja Bastić Ban