Onogošt (grad)

Tvrđava Onogošt iznad Gornje Zete 15. stoljeća.

Položaj Onogošta i stanje posjeda 1441. godine (po prodoru S. V. Kosače u Zetu).

Onogošt je utvrda u Crnoj Gori, u Staroj Hercegovini, oko kojeg se razvio današnji Nikšić. Nalazi se na strmoj uzvisini koja se uzdigla na oko 20-25 metara iznad Nikšićkog polja. Najstarija utvrda na ovom mjestu potječe iz 4. stoljeća. Izdužena je, dužine 214 metara i širine od oko 30 metara u svom srednjem (najširem) dijelu. Pruža se pravcem sjever - jug. Na najjužnijoj točci utvrde nalazi se tzv. kula Nebojša, koja je imala tri kata i peterokutnu osnovu, dok se na krajnjem sjevernom dijelu nalaze ostatci nešto niže kule osmokutne osnove. Utvrda je danas djelimice očuvana.

Vidi

• Onogošt (župa)

Izvori i literatura

Izvori

• Kunčer, Dragana (2009). Gesta Regum Sclavorum. 1. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог. https://www.scribd.com/document/27256737/Gesta-Regum-Sclavorum-I 
• Živković, Tibor (2009). Gesta Regum Sclavorum. 2. Београд-Никшић: Историјски институт, Манастир Острог. https://www.scribd.com/document/27256865/Gesta-Regum-Sclavorum-II 
• Мијушковић, Славко, ed. (1988). Љетопис попа Дукљанина (2. ed.). Београд: Просвета & Српска књижевна задруга. https://www.scribd.com/doc/221770667/Ljetopis-Popa-Dukljanina-pdf 
• Moravcsik, Gyula, ed. (1967). Constantine Porphyrogenitus: De Administrando Imperio (2. ed.). Washington: Dumbarton Oaks Center for Byzantine Studies. https://books.google.com/books?id=3al15wpFWiMC 
• Mošin, Vladimir, ed. (1950). Ljetopis popa Dukljanina. Zagreb: Matica hrvatska. https://www.scribd.com/doc/46180048/Ljetopis-Popa-Dukljanina-MH-Zagreb-1950 
• Orbini, Mauro (1601). Il Regno de gli Slavi hoggi corrottamente detti Schiavoni. Pesaro: Apresso Girolamo Concordia. https://books.google.com/books?id=Fx3OntcdUkQC 
• Orbin, Mavro (1968). Краљевство Словена. Београд: Српска књижевна задруга. https://books.google.com/books?id=MduZAAAAIAAJ 
• Ferjančić, Božidar (1959). "Константин VII Порфирогенит". Византијски извори за историју народа Југославије. 2. Београд: Византолошки институт. str. 1-98. https://www.scribd.com/doc/15762910/SANU-Posebna-Izdanja-Vizantijski-Izvori-Za-Istoriju-Naroda-Jugoslavije-Tom-2 
• Шишић, Фердо, ed. (1928). Летопис Попа Дукљанина. Београд-Загреб: Српска краљевска академија. https://books.google.com/books?id=HXwCSCgxTlcC 

Literatura

• Blagojević, Miloš; Медаковић, Дејан (2000). Историја српске државности. 1. Нови Сад: Огранак САНУ. https://books.google.com/books?id=O2M_AQAAIAAJ 
• Ковачевић, Јован (1967). "Од доласка Словена до краја XII вијека". Историја Црне Горе. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. str. 279-444. https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga1/IstorijaCrneGore-Knjiga1.pdf 
• Мишић, Синиша (2014). Историјска географија српских земаља од 6. до половине 16. века. Београд: Магелан Прес. https://books.google.com/books?id=fDO9oAEACAAJ 
• Ћирковић, Сима (1970). "Зета у држави Немањића". Историја Црне Горе. књ. 2, св. 1. Титоград: Редакција за историју Црне Горе. str. 3-93. https://archive.org/download/IstorijaCrneGoreKnjiga2T.1/Istorija%20Crne%20Gore%20-%20Knjiga%202%2C%20T.1.pdf 
• Ćirković, Sima, ed. (1999). Лексикон српског средњег века. Београд: Knowledge. https://books.google.com/books?id=AypYAAAAMAAJ 
• Šabanović, Hazim (1959). Bosanski pašaluk: Postanak i upravna podjela. Sarajevo: Naučno društvo Bosne i Hercegovine. https://books.google.com/books?id=kkQQAAAAIAAJ