Emajl en résille sur verre je rijetka tehnika emajliranja koja je prvo korištena u Francuskoj - u jednom kratkom periodu 17. stoljeća.Tehniku je kasnije ponovo otkrila amerikanka Margret Craver, koja se s njome susrela 1953 te je potom provela 13 godina kako bi je ponovo otkrila i usavršila.
Tehnika
Željeni se motiv prvo jetkanjem prenese na staklenu podlogu,te se motiv optoči zlatnom folijom koja se emajlira i potom zatopi na staklo.[1] Komliciranost tehnike je prije svega u tome da treba pažljivu regulaciju temperature kako pri taljenju emajla ne bi rastopili i staklenu podlogu.[2] Rubovi folije se uvrnu ,što daje dojam kako se radi o najfinijem ćelijastom emajlu koji možete zamisliti.[3]
Dodatna literatura
Joan Evans (1970). A History of Jewellery 1100-1870. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-26122-5. Retrieved 31 March 2013.
Izvori
- ↑ Joan Evans (1970). A History of Jewellery 1100-1870. Courier Dover Publications. ISBN 978-0-486-26122-5.
- ↑ Museum Studies. Art Institute of Chicago. 1999
- ↑ "Oral history interview with William Harper, 2004 Jan. 12-13". Archives of American Art Research Collections. Archives of American Art, Smithsonian Institution. January 12–13, 2004. http://www.aaa.si.edu/collections/interviews/oral-history-interview-william-harper-12112 Pristupljeno 1. travanj 2013.