Toggle menu
310,1 tis.
50
18
525,6 tis.
Hrvatska internetska enciklopedija
Toggle preferences menu
Toggle personal menu
Niste prijavljeni
Your IP address will be publicly visible if you make any edits.

L'Internationale

Izvor: Hrvatska internetska enciklopedija
L'Internationale
Država SSSR (1917.1944.)
Jezik–jezici francuski
ruski
Zvučna datoteka
Datoteka:Internationale-ru.ogg

Internacionala (franc. L'Internationale) je najpoznatija radnička, socijalistička, komunistička i anarhistička pjesma i jedna od najprepoznatljivijih pjesama na svijetu. Originalne riječi (na francuskom) napisao je 1871. godine Eugène Pottier (1816.1887., član Pariške Komune). Pierre De Geyter (1848.1932.) uglazbio je pjesmu 1888. (originalno je trebala biti pjevana na glazbu Marseljeze).

Internacionala je postala himna međunarodnog revolucionarnog socijalizma i prevedena je na mnoge jezike. U mnogim europskim zemljama pjesma je početkom 20. stoljeća bila zabranjivana zbog stihova koji potiču na rušenje vlasti. Tradicionalno se pjeva sa stisnutom desnom šakom podignutom uz sljepoočnicu.

Ruska verzija Internacionale služila je kao himna Sovjetskog Saveza od 1917. do 1944. kad je zamjenjena Himnom Sovjetskog Saveza i postala je partijska himna KPSS. Prvu rusku verziju preveo je Arkadij Jakovljevič Koc 1902. godine i sastojala se od 3 kitice i refrena. Kasnije je proširena i ponovo prepjevana. Internacionalu pjevaju ne samo komunisti nego (u mnogim zemljama) i socijalisti ili socijaldemokrati. Pjevana je i za vrijeme studentskih i radničkih prosvjeda 1989. godine na trgu Tiananmen. Narodna Republika Kina je 6. lipnja 2003. zabranila izvođenje Internacionale na sastancima partije na svim razinama.

Glazba Internacionale je u Francuskoj zaštićena patentom, mada se ta činjenica naširoko ignorira od organizatora ljevičarskih sastanaka.

Tekst

Napomena: znakovi |: i :| simboliziraju početak i kraj ponavljanja, a izvedeni su iz glazbenog znaka za ponavljanje - repeticije. Stihovi između tih znakova mogli bi se označiti i kao pripjev (refren) koji se ponavlja dvaput.

Milan Bogdanović (1892.-1964.) je autor prijevod sa francuskog.

Francuski stihovi
Hrvatski prijevod


L'INTERNACIONALE
Couplet 1

Debout, les damnés de la terre
Debout, les forçats de la faim
La raison tonne en son cratère
C'est l'éruption de la fin
Du passé faisons table rase
Foules, esclaves, debout, debout
Le monde va changer de base
Nous ne sommes rien, soyons tout
  |: C'est la lutte finale
   Groupons-nous, et demain
   L'Internationale
   Sera le genre humain :|


Couplet 2

Il n'est pas de sauveurs suprêmes
Ni Dieu, ni César, ni tribun
Producteurs, sauvons-nous nous-mêmes
Décrétons le salut commun
Pour que le voleur rende gorge
Pour tirer l'esprit du cachot
Soufflons nous-mêmes notre forge
Battons le fer quand il est chaud
  |: C'est la lutte finale
   Groupons-nous, et demain
   L'Internationale
   Sera le genre humain :|


Couplet 3

L'état comprime et la loi triche
L'impôt saigne le malheureux
Nul devoir ne s'impose au riche
Le droit du pauvre est un mot creux
C'est assez, languir en tutelle
L'égalité veut d'autres lois
Pas de droits sans devoirs dit-elle
Egaux, pas de devoirs sans droits
  |: C'est la lutte finale
   Groupons-nous, et demain
   L'Internationale
   Sera le genre humain :|


Couplet 4

Hideux dans leur apothéose
Les rois de la mine et du rail
Ont-ils jamais fait autre chose
Que dévaliser le travail
Dans les coffres-forts de la bande
Ce qu'il a créé s'est fondu
En décrétant qu'on le lui rende
Le peuple ne veut que son dû.
  |: C'est la lutte finale
   Groupons-nous, et demain
   L'Internationale
   Sera le genre humain :|


Couplet 5

Les rois nous saoulaient de fumées
Paix entre nous, guerre aux tyrans
Appliquons la grève aux armées
Crosse en l'air, et rompons les rangs
S'ils s'obstinent, ces cannibales
A faire de nous des héros
Ils sauront bientôt que nos balles
Sont pour nos propres généraux
  |: C'est la lutte finale
   Groupons-nous, et demain
   L'Internationale
   Sera le genre humain :|


Couplet 6

Ouvriers, paysans, nous sommes
Le grand parti des travailleurs
La terre n'appartient qu'aux hommes
L'oisif ira loger ailleurs
Combien, de nos chairs se repaissent
Mais si les corbeaux, les vautours
Un de ces matins disparaissent
Le soleil brillera toujours.
  |: C'est la lutte finale
   Groupons-nous, et demain
   L'Internationale
   Sera le genre humain :|


INTERNACIONALA
Prva kitica (strofa)

Ustajte svi na zemlji kleti,
Svi sužnji koje mori glad!
Nepravdi razum sad se sveti,
Tutnji već i selo i grad.
Nek tiranstvo sruši naša snaga,
Bezbrojno roblje sad ustaj!
Nek svijetu starom nema traga,
Svoj bijedi sutra bit će kraj!
  |: To će biti posljednji i
   Odlučni teški boj,
   Internacionala
   Nek bude ljudski rod!  :|


Druga kitica (strofa)

Od silnih nama nema dara
Krvnici su nam car i bog!
Tko trudom sve na svijetu stvara
Sam nek zgazi vraga svog.
Da nas zlotvor taj više ne davi,
I misao da ne guši mrak,
Raspirimo oganj u čas pravi,
I naš nek kuje čekić jak.
  |: To će biti posljednji i
   Odlučni teški boj,
   Internacionala
   Nek bude ljudski rod!  :|


Treća kitica (strofa)

Naš zakon vlasnika sad štiti,
u ruci silnih krvav mač,
Pod njime sirotinja pišti,
On joj stvara bijedu i plač.
Svi mi bjesmo dosad bespravni,
Jednakost nek je sad za nas,
U pravu postanimo ravni,
I sebi samo dajmo vlast!
  |: To će biti posljednji i
   Odlučni teški boj,
   Internacionala
   Nek bude ljudski rod!  :|


Četvrta kitica (strofa)

U bijesu svome sav je ružan
Taj kralja novca gnusni soj,
A svima dužan i predužan,
Pljačka nam on trud i znoj!
Što naš rad nam stvori i osnaži
Otmicom tuđ je zalogaj!
Al narod od njeg sada traži
Da vrati krvav zajam taj!
  |: To će biti posljednji i
   Odlučni teški boj,
   Internacionala
   Nek bude ljudski rod!  :|


Peta kitica (strofa)

Nas varkom lagali su silni,
Nek mir je nama, njima boj!
A vojska, saveznik obilni,
Bit će s nama uz svoga svoj.
Osvajački tko u rat poziva
Da narod drugom bude rob,
Nek znade: naša puška živa
I njemu sprema crni grob!
  |: To će biti posljednji i
   Odlučni teški boj,
   Internacionala
   Nek bude ljudski rod!  :|


Šesta kitica (strofa)

Svud radnik i seljak se budi,
Visoko nose crven stijeg,
A širom zemlje radni ljudi
Silnika će nagnat' u bijeg.
Što nam krv su vjekovima pile
Tih crnih ptica skrš'mo let!
Kad s lica zemlje sve iščile,
Pod suncem nek zablista svijet!
  |: To će biti posljednji i
   Odlučni teški boj,
   Internacionala
   Nek bude ljudski rod!  :|

Vanjske poveznice