Završni kodon: razlika između inačica
Izvor: Hrvatska internetska enciklopedija
Bot: Automatski unos stranica |
m bnk |
||
Nisu prikazane 2 međuinačice | |||
Redak 1: | Redak 1: | ||
Završni kodon'''<ref name="HE-kodon">{{Citiranje weba|title=kodon|url=http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=32214|work=Hrvatska enciklopedija|publisher=Leksikografski zavod Miroslav Krleža|accessdate=26. veljače 2015.}}</ref> ili STOP-kodon je niz [[nukleotid]]a koji signalizira kraj [[transkripcija (biologija)|transkripcije]] ili [[translacija (biologija)|translacije]] i dovršetak [[sinteza|sinteze]] [[nukleinska kiselina|nukleinske kiseline]] ili [[protein]]a.<ref>{{Citiranje knjige| author=Griffiths AJF, Miller JH, Suzuki DT, Lewontin RC, and Gelbart WM| title=An Introduction to Genetic Analysis| year=2000| publisher=W.H. Freeman and Company |chapterurl=http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=iga.section.1845#1872 |chapter=Chapter 10 (Molecular Biology of Gene Function): Genetic code: Stop codons}}</ref> | |||
Označava kraj stvaranja [[peptid|polipeptidnoga]] lanca, ali ne kodira ni jednu aminokiselinu jer mu ne postoji ni jedan komplementarni [[antikodon]]. Tri su vrste: [[Uracil|U]][[Adenin|A]][[Gvanin|G]], UAA i UGA (kod [[Ribonukleinska kiselina|RNK]]).<ref name="HE-kodon"/> Kod [[Deoksiribonukleinska kiselina|DNK]], to su [[Timin|T]][[Adenin|A]][[Gvanin|G]], TAA i TGA. | Označava kraj stvaranja [[peptid|polipeptidnoga]] lanca, ali ne kodira ni jednu aminokiselinu jer mu ne postoji ni jedan komplementarni [[antikodon]]. Tri su vrste: [[Uracil|U]][[Adenin|A]][[Gvanin|G]], UAA i UGA (kod [[Ribonukleinska kiselina|RNK]]).<ref name="HE-kodon"/> Kod [[Deoksiribonukleinska kiselina|DNK]], to su [[Timin|T]][[Adenin|A]][[Gvanin|G]], TAA i TGA. |
Posljednja izmjena od 17. ožujak 2022. u 16:18
Završni kodon[1] ili STOP-kodon je niz nukleotida koji signalizira kraj transkripcije ili translacije i dovršetak sinteze nukleinske kiseline ili proteina.[2]
Označava kraj stvaranja polipeptidnoga lanca, ali ne kodira ni jednu aminokiselinu jer mu ne postoji ni jedan komplementarni antikodon. Tri su vrste: UAG, UAA i UGA (kod RNK).[1] Kod DNK, to su TAG, TAA i TGA.
Izvori
- ↑ 1,0 1,1 "kodon". Hrvatska enciklopedija. Leksikografski zavod Miroslav Krleža. http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=32214 Pristupljeno 26. veljače 2015.
- ↑ Griffiths AJF, Miller JH, Suzuki DT, Lewontin RC, and Gelbart WM (2000). "Chapter 10 (Molecular Biology of Gene Function): Genetic code: Stop codons". An Introduction to Genetic Analysis. W.H. Freeman and Company. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/books/bv.fcgi?rid=iga.section.1845#1872