Gornja i donja međa

Gornja međa (gornja ograda, gornja granica) je pojam iz teorije skupova. To je element m uređena skupa [math]\displaystyle{ (L,\leq) }[/math] takav da je svaki element [math]\displaystyle{ x\in X }[/math] danoga podskupa [math]\displaystyle{ X\subseteq L }[/math] manji ili jednak [math]\displaystyle{ m }[/math]. Donja međa (donja ograda, donja granica je element [math]\displaystyle{ m\in L }[/math] koji je manji od svakoga elementa ili jednak svakomu elementu [math]\displaystyle{ x\in X }[/math] za dani podskup [math]\displaystyle{ X }[/math] uređenoga skupa [math]\displaystyle{ (L,\leq) }[/math].

Najmanja gornja međa je supremum skupa L. Najveća donja međa je infimum skupa L.