"Onamo, `namo!" (crnogorski: Онамо, 'намо!, Onamo 'namo!) je pjesma crnogorskog kralja Nikole I., 1867. godine.
Onamo, 'namo... za brda ona,
govore da je razoren dvor
mojega cara; onamo vele,
bio je negda junački zbor.
Onamo, 'namo... da viđu Prizren!
Ta to je moje - doma ću doć'!
Starina mila tamo me zove,
tu moram jednom oružan poć'.
Onamo, 'namo... sa razvalina
dvorova carskih vragu ću reć'!
"S ognjišta milog bježi mi, kugo,
zajam ti moram vraćati već'!"
Onamo, 'namo... za brda ona
kazuju da je zeleni gaj
pod kim se dižu Dečani sveti:
molitva u njih prisvaja raj.
Onamo, 'namo... za brda ona
đe nebo plavo savija svod;
na srpska polja, na polja bojna
onamo, braćo, spremajmo hod!
Onamo, 'namo... za brda ona
pogažen konj'ma klikuje Jug:
„U pomoć, đeco, u pomoć, sinci,
svetit' me starca, svet vam je dug!“
Onamo, 'namo... sablji za stara
njegova rebra da tupim rez
po turskim rebrim'; da b'jednoj raji
njom istom s ruku res'jecam bez!
Onamo, 'namo... za brda ona
Milošev, kažu, prebiva grob!
Onamo pokoj dobiću duši,
kad Srbin više ne bude rob.