Toggle menu
310,1 tis.
50
18
525,6 tis.
Hrvatska internetska enciklopedija
Toggle preferences menu
Toggle personal menu
Niste prijavljeni
Your IP address will be publicly visible if you make any edits.

Ante Deljac

Izvor: Hrvatska internetska enciklopedija
Inačica 501662 od 1. svibanj 2022. u 05:14 koju je unio WikiSysop (razgovor | doprinosi) (bnz)
(razl) ←Starija inačica | vidi trenutačnu inačicu (razl) | Novija inačica→ (razl)

Ante Deljac, hrvatski kemičar (Šibenik, 4. studenoga 1930.)

Životopis

Gimnaziju pohađao u Šibeniku. God. 1958. diplomirao kemiju na Prirodoslovno-matematičkom fakultetu u Zagrebu, gdje je 1965. doktorirao tezom Eliminacijske reakcije sulfoksida. Asistent je u Odjelu za biokemijsku tehnologiju Instituta »Ruđer Bošković« (1958–60), a potom u Zavodu za organsku kemiju i biokemiju Prirodoslovno-matematičkoga fakulteta Sveučilišta u Zagrebu, gdje je od 1961. asistent, od 1967. docent, od 1976. izvanredni te od 1988. redoviti profesor organske kemije. Boravio je na znanstvenom usavršavanju na University of Brunswick u Frederictonu u Kanadi (1968. i 1969). Bavi se sintetskom organskom kemijom — sintezom prirodnih spojeva, u prvom redu sumpornih, objavivši u suradnji više radova (Croatica chemica acta, 1959; Bulletin Scientifique Conseil des Académies des Sciences et des Artes de la RSF Yougoslavie. Section A, 1965, 1967; Tetrahedron, Oxford 1966; Monatshefte für Chemie, Beč 1967; Recueil des Travaux Chimiques des Pays-Bas, Hag 1967; Tetrahedron Letters, Oxford 1970; Acta pharmaceutica Jugoslavica, 1974–75, 1984–86, 1988, 1991; Journal of Inorganic and Nuclear Chemistry, Oxford 1975; Polyhedron, Oxford 1983; Bulletin de la Société Chimique, 1984; Iugoslavica physiologica et pharmacologica acta, 1985; Zeitschrift für Kristallographie, Kristalogeometrie, Kristallphysik, Kristallchemie, Frankfurt 1988; Journal of Chromatographic Science, Niles 1990; Rad JAZU, 1990, 448). Izveo je sinteze sulforafena, triciklovetivena i dehidrometionina (Tetrahedron, 1966; Canadian Journal of Chemistry, Ottawa 1972; Recueil des Travaux Chimiques des Pays-Bas, 1973; Rad JAZU, 1990, 448). Autor je i suautor nekoliko patentnih postupaka za pripravu novih heterocikličkih organskih spojeva iz reda diazocina, kinelina i piridina.

Izvori