Željezov(III) hidroksid

Izvor: Hrvatska internetska enciklopedija
Inačica 449942 od 25. ožujka 2022. u 11:29 koju je unio WikiSysop (razgovor | doprinosi) (bnc)
(razl) ←Starija inačica | vidi trenutačnu inačicu (razl) | Novija inačica→ (razl)
Skoči na:orijentacija, traži

Željezov(III) hidroksid (Fe(OH)3, močvarna ruda, limonit) se taloži (s promjenjivim količinama apsorbirane vode) kao crvenosmeđi hladetinasti talog kad se otopini soli trovalentnog željeza doda lužina. Analogno, će se taložiti iz otopina željezovih(III) soli kad ih se zaluži, ali to zapravo neće biti hidroksid nego hidratizirani oksid (npr. Fe2O3(H2O)). Tako je formulu željezova(III) hidroksida, Fe(OH)3, ispravnije napisati kao Fe2O3 x H2O.[1]

Svojstva i osobine

Na zraku prelazi u smeđu boju.
Skoro je nepostojan, a u prirodi dolazi u raznim količinama vode. Sastojina je različitih minerala i stijena; hidrohematit, turgit, limonit, ksantosiderit, getit, stilpnosiderit, oker, lepidokrokit.

Hidroksid željezovog(III) iona /Fe3+/ (OH-):

1.
Jaka lužina (NaOH, KOH) taloži koloidni crvenosmeđi koloidni crvenosmeđi talog koji je topljiv u kiselini:

Fe3+ + 3 OH- <--> Fe(OH)3
Fe(OH)3 + 3 HCl --> FeCl3 + 3 H2O

2.
Slaba lužina (otopina amonijaka) taloži crvenosmeđi talog, koji se taloži u prisutnosti amonijevih soli za razliku od Fe2+ iona:

Fe3+ + 3 OH- <--> Fe(OH)3

Izvori

  1. Hrvatska enciklopedija (LZMK); broj 11 (Tr-Ž), str. 478. Za izdavača: Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb 2009.g. ISBN 978-953-6036-41-7