Plinovi izgaranja

Izgaranje je kemijski proces kod kojeg dolazi do oksidacije gorivih sastojaka nekog goriva. Kemijske reakcije, a posebno izgaranja uvijek su vezana s energijskom pretvorbom. U gorivu vezana kemijska energija oksidacijom pretvara se u toplinsku energiju, iz koje se dalje pokriva potreba recimo za mehaničkom ili električnom energijom. Sudionici reakcije su gorivo i zrak potreban za izgaranje, dok su reakcijski produkti dimni plinovi i pepeo. Izgaranje se naziva potpunim ako svi izgorivi sastojci iz goriva potpuno oksidiraju u svoje konačne produkte, obratno se naziva nepotpunim izgaranjem.

Sudionici izgaranja

Kod konvencionalnih fosilnih goriva, sudionici izgaranja su ugljik C, vodik H₂, sumpor S i zrak (kisik O₂ i dušik N₂).

Plinovi nakon izgaranja

Plinovi koji nastaju izgaranjem se mogu napisati i pomoću stehiometrijske jednadžbe izgaranja.

Reakcija izgaranja molekule ugljika: C + O₂ [math]\displaystyle{ \rightarrow }[/math] CO₂ ( ugljikov dioksid )

Reakcija izgaranja molekule vodika: H₂ + [math]\displaystyle{ \tfrac{1}{2} }[/math]O₂ [math]\displaystyle{ \rightarrow }[/math] H₂O ( voda )

Reakcija izgaranja molekule sumpora: S + O₂ [math]\displaystyle{ \rightarrow }[/math] SO₂ ( sumporov dioksid )

Štetnosti plinova izgaranja

Veliki problem jeste ugljikov dioksid CO₂ zbog toga što uzrokuje staklenički efekt. Iako u zadnje vrijeme se došlo do saznanja da postoje druge molekule ( metan CH₄, klorofluorougljici CFCs, sitne čestice čađi ) koje daleko više pridonose efektu staklenika.