Domaćin (biologija): razlika između inačica
m Bot: Automatska zamjena teksta (-{{cite news +{{Citiranje novina) |
m Bot: Automatska zamjena teksta (-{{cite book +{{Citiranje knjige, -{{Cite book +{{Citiranje knjige) |
||
| Redak 3: | Redak 3: | ||
== Simbioza == | == Simbioza == | ||
[[Simbioza]] obuhvata širok spektar mogućih odnosa između organizama, koji se razlikuju po dužini veka i efektima na učesnike. Ako je jedan od partnera u asocijaciji znatno veći od drugog, on se generalno smatra domaćinom.<ref>{{ | [[Simbioza]] obuhvata širok spektar mogućih odnosa između organizama, koji se razlikuju po dužini veka i efektima na učesnike. Ako je jedan od partnera u asocijaciji znatno veći od drugog, on se generalno smatra domaćinom.<ref>{{Citiranje knjige|title=Biology (6th edition)|first=Neil A.|last=Campbell|pages=540–541|publisher=Pearson Education|isbn=978-0-201-75054-6|last2=Reece|first2=Jane B.|year=2002}}</ref> U [[Parasitism|parazitizmu]], parazit koristi domaćina.<ref name="PoulinRandhawa2015">{{cite journal|last=Poulin|first=Robert|title=Evolution of parasitism along convergent lines: from ecology to genomics|year=2015|journal=Parasitology|volume=142|issue=Suppl 1|pages=S6–S15|author1link=Robert Poulin (zoologist)|last2=Randhawa|first2=Haseeb S.|doi=10.1017/S0031182013001674|pmc=4413784|pmid=24229807}}</ref> U [[Коменсализам|komensalizmu]], dva organizma žive zajedno bez nanošenja štete jedan drugom,<ref name="Jackson">{{Citiranje novina|title=How does the Remora develop its sucker?|last=Jackson|first=John|url=http://www.nhm.ac.uk/natureplus/blogs/science-news/2012/11/30/how-does-the-remora-develop-its-sucker?fromGateway=true|newspaper=National History Museum|year=2012|accessdate=19. 10. 2017}}</ref> dok u [[Мутуализам (биологија)|mutualizmu]], obe partije imaju koristi.<ref name="Grutter24">{{cite journal|last=Grutter|first=Alexandra S.|title=Cleaning symbioses from the parasites' perspective|url=|year=2002|journal=Parasitology|volume=124|issue=7|pages=S65–S81|doi=10.1017/S0031182002001488}}</ref> | ||
Većina parazita ima takav status samo tokom dela svog životnog ciklusa. Poređenjem parazita sa njihovim najbližim samostalno živućim srodnicima, pokazano je da je parazitizam evoluirao u najmanje 233 zasebna slučaja. Neki organizmi žive u bliskoj asocijaciji sa domaćinom i jedino postaju paraziti kad se životni uslovi pogoršaju.<ref>{{Citiranje weba|url=https://www.livescience.com/55483-weird-evolution-of-parasites.html|title=Parasite Evolution: Here's How Some Animals Became Moochers|last=Pappas|first=Stephanie|date=21. 7. 2016|work=Live Science|accessdate=23. 10. 2017}}</ref> | Većina parazita ima takav status samo tokom dela svog životnog ciklusa. Poređenjem parazita sa njihovim najbližim samostalno živućim srodnicima, pokazano je da je parazitizam evoluirao u najmanje 233 zasebna slučaja. Neki organizmi žive u bliskoj asocijaciji sa domaćinom i jedino postaju paraziti kad se životni uslovi pogoršaju.<ref>{{Citiranje weba|url=https://www.livescience.com/55483-weird-evolution-of-parasites.html|title=Parasite Evolution: Here's How Some Animals Became Moochers|last=Pappas|first=Stephanie|date=21. 7. 2016|work=Live Science|accessdate=23. 10. 2017}}</ref> | ||
Parazit može da ima dugoročni odnos sa svojim domaćinom, kao što je to slučaju sa svim endoparazitima. Gost traži domaćina i dobiva hranu i druge usluge od njega, ali ga obično ne ubija.<ref name="Advances" /> U kontrastu s tim, [[Паразитоиди|parazitoid]] provodi veliki deo svog života unutar ili na jednom domaćinu, ultimatno uzrokujući smrt domaćina, pri čemu su neke strategije na granici sa [[Predacija|predacijoma]]. Generalno se domaćin održava u životu dok parazitoid potpuno ne odraste i postane spreman da pređe u sledeći životni stupanj.<ref>{{Citiranje weba|url=https://biocontrol.entomology.cornell.edu/parasitoids.php|title=Parasitoids|publisher=Cornell University College of Agriculture and Life Sciences|accessdate=24. 10. 2017}}</ref> Gostova relacija sa svojim domaćinom može da bude povremena ili privremena, mogu da postoje asocijacije sa višestrukim domaćinima, što čini relaciju ekvivalentnom sa [[Биљојед|herbivorstvom]] divljih životinja. Još jedna mogućnost je da odnos gosta i domaćina može da bude bez permanentnog fizičkog kontakta, kao u [[Паразитирање легла|parazitiranju legla]] [[Кукавица|kukavice]].<ref name="Advances">{{ | Parazit može da ima dugoročni odnos sa svojim domaćinom, kao što je to slučaju sa svim endoparazitima. Gost traži domaćina i dobiva hranu i druge usluge od njega, ali ga obično ne ubija.<ref name="Advances" /> U kontrastu s tim, [[Паразитоиди|parazitoid]] provodi veliki deo svog života unutar ili na jednom domaćinu, ultimatno uzrokujući smrt domaćina, pri čemu su neke strategije na granici sa [[Predacija|predacijoma]]. Generalno se domaćin održava u životu dok parazitoid potpuno ne odraste i postane spreman da pređe u sledeći životni stupanj.<ref>{{Citiranje weba|url=https://biocontrol.entomology.cornell.edu/parasitoids.php|title=Parasitoids|publisher=Cornell University College of Agriculture and Life Sciences|accessdate=24. 10. 2017}}</ref> Gostova relacija sa svojim domaćinom može da bude povremena ili privremena, mogu da postoje asocijacije sa višestrukim domaćinima, što čini relaciju ekvivalentnom sa [[Биљојед|herbivorstvom]] divljih životinja. Još jedna mogućnost je da odnos gosta i domaćina može da bude bez permanentnog fizičkog kontakta, kao u [[Паразитирање легла|parazitiranju legla]] [[Кукавица|kukavice]].<ref name="Advances">{{Citiranje knjige|title=Advances in Parasitology: Volume 14|first=Ben|last=Dawes|url=https://books.google.com/books?id=rcRtCavuUYEC&pg=PA4|pages=4–6|publisher=Academic Press|isbn=978-0-08-058060-9|year=1976}}</ref> | ||
== Izvori == | == Izvori == | ||
| Redak 14: | Redak 14: | ||
== Literatura == | == Literatura == | ||
* {{ | * {{Citiranje knjige|title=Biology (6th edition)|first=Neil A.|last=Campbell|pages=540–541|publisher=Pearson Education|isbn=978-0-201-75054-6|last2=Reece|first2=Jane B.|year=2002}} | ||
[[Kategorija:Biologija]] | [[Kategorija:Biologija]] | ||
Posljednja izmjena od 2. siječanj 2022. u 08:15
U biologiji i medicini, domaćin je organizam koji pruža utočište parazitskim, mutualnom, ili komensalnom gostu (simbiotu), pri čemu je gostu tipično pružena hrana i sklonište. Primeri obuhvataju životinje koje su domaćini parazitskim crvima (e.g. nematodima), ćelije koje pružaju zaštitu patogenim virusima, leguminozne biljke kao domaćini korisnim bakterijama azotne fiksacije. Specifičnije u botanici, biljka domaćin snabdeva mikropredatore nutrijentima, koji imaju evoluciono stabilne odnose sa svojim domaćinima slično ektoparazitizmu. Opseg domaćina predstavlja kolekciju domaćina koje jedan organizam može da koristi kao partnera.
Simbioza
Simbioza obuhvata širok spektar mogućih odnosa između organizama, koji se razlikuju po dužini veka i efektima na učesnike. Ako je jedan od partnera u asocijaciji znatno veći od drugog, on se generalno smatra domaćinom.[1] U parazitizmu, parazit koristi domaćina.[2] U komensalizmu, dva organizma žive zajedno bez nanošenja štete jedan drugom,[3] dok u mutualizmu, obe partije imaju koristi.[4]
Većina parazita ima takav status samo tokom dela svog životnog ciklusa. Poređenjem parazita sa njihovim najbližim samostalno živućim srodnicima, pokazano je da je parazitizam evoluirao u najmanje 233 zasebna slučaja. Neki organizmi žive u bliskoj asocijaciji sa domaćinom i jedino postaju paraziti kad se životni uslovi pogoršaju.[5]
Parazit može da ima dugoročni odnos sa svojim domaćinom, kao što je to slučaju sa svim endoparazitima. Gost traži domaćina i dobiva hranu i druge usluge od njega, ali ga obično ne ubija.[6] U kontrastu s tim, parazitoid provodi veliki deo svog života unutar ili na jednom domaćinu, ultimatno uzrokujući smrt domaćina, pri čemu su neke strategije na granici sa predacijoma. Generalno se domaćin održava u životu dok parazitoid potpuno ne odraste i postane spreman da pređe u sledeći životni stupanj.[7] Gostova relacija sa svojim domaćinom može da bude povremena ili privremena, mogu da postoje asocijacije sa višestrukim domaćinima, što čini relaciju ekvivalentnom sa herbivorstvom divljih životinja. Još jedna mogućnost je da odnos gosta i domaćina može da bude bez permanentnog fizičkog kontakta, kao u parazitiranju legla kukavice.[6]
Izvori
- ↑
Campbell, Neil A.
- Reece, Jane B. (2002) Biology (6th edition).
- ↑ • Nepoznat parametar:
author1link
• Nepoznat parametar:pmc
• Nepoznat parametar:issue
• Parametarpmidnije dopušten u klasijournal
• Parametartypenije dopušten u klasijournal - ↑ • Parametar
lastnije dopušten u klasinews
• Parametarauthornije dopušten u klasinews
• Parametaryearnije dopušten u klasinews
• Parametarnewspapernije dopušten u klasinews
• Parametarfirstnije dopušten u klasinews
• Parametartypenije dopušten u klasinews
• Parametarurlnije dopušten u klasinews
• Parametartitlenije dopušten u klasinews
• Parametaraccessdatenije dopušten u klasinews - ↑ • Nepoznat parametar:
issue
• Parametartypenije dopušten u klasijournal - ↑ • Parametar
accessdatenije dopušten u klasiweb - ↑ 6,0 6,1 Dawes, Ben (1976) Advances in Parasitology: Volume 14. https://books.google.com/books?id=rcRtCavuUYEC&pg=PA4.
- ↑ • Parametar
accessdatenije dopušten u klasiweb
Literatura
Campbell, Neil A.
- Reece, Jane B. (2002) Biology (6th edition).