More actions
m Bot: Automatska zamjena teksta (-{{cite web +{{Citiraj web) |
m Bot: Automatska zamjena teksta (-{{Citiraj web +{{Citiranje weba) |
||
| Redak 1: | Redak 1: | ||
<!--'''Organofosforni spoj'''-->'''Organofosforni spojevi''' su velika skupina [[organski spojevi|organskih]] kemijskih spojeva koji sadrže [[fosfor]]. [[Derivat]]i su [[fosfatna kiselina|fosfatne]], [[fosfonska kiselina|fosfonske]] ili [[fosfinska kiselina|fosfinske]] kiseline kod kojih [[kisik]]ovi atomi koji su vezani neposredno na fosforov atom, mogu biti zamijenjeni [[sumpor]]ovim ili [[dušik]]ovim atomima. <ref name="Bosak">{{ | <!--'''Organofosforni spoj'''-->'''Organofosforni spojevi''' su velika skupina [[organski spojevi|organskih]] kemijskih spojeva koji sadrže [[fosfor]]. [[Derivat]]i su [[fosfatna kiselina|fosfatne]], [[fosfonska kiselina|fosfonske]] ili [[fosfinska kiselina|fosfinske]] kiseline kod kojih [[kisik]]ovi atomi koji su vezani neposredno na fosforov atom, mogu biti zamijenjeni [[sumpor]]ovim ili [[dušik]]ovim atomima. <ref name="Bosak">{{Citiranje weba|author=Bosak, Anita|title=Organofosforni spojevi: klasifikacija i reakcije s enzimima|url=http://hrcak.srce.hr/file/9277|work=Arhiv za higijenu rada i toksikologiju, br. 4, prosinac 2006; 57:445-457|publisher=Institut za medicinska istraživanja i medicinu rada, Zagreb|page=445|accessdate=8. listopada 2015.}}</ref> | ||
Ove se spojeve koristi za [[pesticid]]e, dio za [[lijek]]ove, dok od najotrovnijih među njima izrađuje se [[živčani bojni otrovi|živčane]] [[bojni otrov|bojne otrove]]. Razlog zbog kojih je mnoštvo ovih spojeva akutno otrovno jest [[inhibicija]] [[acetilkolinesteraza|acetilkolinesteraze]]. Ako organofosforni spoj sadrži sumpor koji je na fosforov atom vezan [[koordinatno-kovalentna veza|koordinatno-kovalentnom vezom]], onda nije inhibitor acetilkolinesteraze, enzima koji je ključan u prijenosu [[živčani impuls|živčanog impulsa]]. Uvjet za postajanjem biološki aktivnim jest da spontanim reakcijama ili u reakcijama biotransformacije prijeđu si u [[oksoanalog]]e. | Ove se spojeve koristi za [[pesticid]]e, dio za [[lijek]]ove, dok od najotrovnijih među njima izrađuje se [[živčani bojni otrovi|živčane]] [[bojni otrov|bojne otrove]]. Razlog zbog kojih je mnoštvo ovih spojeva akutno otrovno jest [[inhibicija]] [[acetilkolinesteraza|acetilkolinesteraze]]. Ako organofosforni spoj sadrži sumpor koji je na fosforov atom vezan [[koordinatno-kovalentna veza|koordinatno-kovalentnom vezom]], onda nije inhibitor acetilkolinesteraze, enzima koji je ključan u prijenosu [[živčani impuls|živčanog impulsa]]. Uvjet za postajanjem biološki aktivnim jest da spontanim reakcijama ili u reakcijama biotransformacije prijeđu si u [[oksoanalog]]e. | ||
Inačica od 1. prosinac 2021. u 23:18
Organofosforni spojevi su velika skupina organskih kemijskih spojeva koji sadrže fosfor. Derivati su fosfatne, fosfonske ili fosfinske kiseline kod kojih kisikovi atomi koji su vezani neposredno na fosforov atom, mogu biti zamijenjeni sumporovim ili dušikovim atomima. [1]
Ove se spojeve koristi za pesticide, dio za lijekove, dok od najotrovnijih među njima izrađuje se živčane bojne otrove. Razlog zbog kojih je mnoštvo ovih spojeva akutno otrovno jest inhibicija acetilkolinesteraze. Ako organofosforni spoj sadrži sumpor koji je na fosforov atom vezan koordinatno-kovalentnom vezom, onda nije inhibitor acetilkolinesteraze, enzima koji je ključan u prijenosu živčanog impulsa. Uvjet za postajanjem biološki aktivnim jest da spontanim reakcijama ili u reakcijama biotransformacije prijeđu si u oksoanaloge. Kad se biotransformira organofosforni spoj, tad se može dogoditi da neotrovni organofosforni spoj pretvori u otrovni, a otrovni u neki drugi otrovni spoj, ili pak da se otrovni spoj pretvori u spoj koji više nije inhibitor acetilkolinesteraze.[1]
Vrste
Organofosforni spojevi se dijela na različite razrede prema stupnju oksidacije fosfora i naravi substituanta, posebice nazočnosti atoma kisika ili nekog drugog halkogenog elementa.
Izvori
- ↑ 1,0 1,1 Bosak, Anita. "Organofosforni spojevi: klasifikacija i reakcije s enzimima". Arhiv za higijenu rada i toksikologiju, br. 4, prosinac 2006; 57:445-457. Institut za medicinska istraživanja i medicinu rada, Zagreb. str. 445. http://hrcak.srce.hr/file/9277 Pristupljeno 8. listopada 2015.