Razlika između inačica stranice »Oksokiselina«
(Bot: Automatski unos stranica) |
m (Bot: Automatska zamjena teksta (-{{cite web +{{Citiraj web)) |
||
| Redak 1: | Redak 1: | ||
<!--'''Oksokiselina'''-->'''Oksokiseline''' su [[kiseline]] koje sadržavaju [[kisik]], barem jedan drugi element i barem jedan [[vodik]]ov atom vezan na [[kisik]] koji gubitkom barem jednoga pozitivnoga vodikova [[ion]]a daje konjugiranu bazu.<ref>[http://struna.ihjj.hr/naziv/oksokiseline/2985/ oksokiseline], Struna - Hrvatsko strukovno nazivlje</ref> Najvažnije su anorganske kiseline. Molekule im povezuje vodikov most. Stvarna struktura oksokiselina uključuje OH skupinu. | <!--'''Oksokiselina'''-->'''Oksokiseline''' su [[kiseline]] koje sadržavaju [[kisik]], barem jedan drugi element i barem jedan [[vodik]]ov atom vezan na [[kisik]] koji gubitkom barem jednoga pozitivnoga vodikova [[ion]]a daje konjugiranu bazu.<ref>[http://struna.ihjj.hr/naziv/oksokiseline/2985/ oksokiseline], Struna - Hrvatsko strukovno nazivlje</ref> Najvažnije su anorganske kiseline. Molekule im povezuje vodikov most. Stvarna struktura oksokiselina uključuje OH skupinu. | ||
Što je slabija veza O-H, to je veća jakost oksokiseline. Jakost veze O-H ovisi o gustoći elektronskog oblaka oko atoma kisika na koji je vezan vodik. Što je veća elektronegativnost središnjeg atoma, to je slabija gustoća elektronskog oblaka te time i jakost veze s vodikom. <ref name="Luterotti">{{ | Što je slabija veza O-H, to je veća jakost oksokiseline. Jakost veze O-H ovisi o gustoći elektronskog oblaka oko atoma kisika na koji je vezan vodik. Što je veća elektronegativnost središnjeg atoma, to je slabija gustoća elektronskog oblaka te time i jakost veze s vodikom. <ref name="Luterotti">{{Citiraj web|author=Lutherotti, Svjetlana|title=III.1.2. Kiseline i baze|url=http://free-zg.t-com.hr/Svjetlana_Luterotti/03/031/0312.htm|publisher=|accessdate=18. lipnja 2015.}}</ref> | ||
Povećava li se elektronegativnost središnjeg atoma, vezni elektroni iz O-H kreću se prema središnjem atomu, atomu kisika. Tako se oko njega smanjuje elektronska gustoća. Isti kisikov atom odgovoran je za izvlačenje elektronske gustoće iz veze O-H i udaljavanje od vodika. U tom slučaju veza O-H slabi te se radije otpušta proton iz O-H veze.<ref name="Luterotti"/> | Povećava li se elektronegativnost središnjeg atoma, vezni elektroni iz O-H kreću se prema središnjem atomu, atomu kisika. Tako se oko njega smanjuje elektronska gustoća. Isti kisikov atom odgovoran je za izvlačenje elektronske gustoće iz veze O-H i udaljavanje od vodika. U tom slučaju veza O-H slabi te se radije otpušta proton iz O-H veze.<ref name="Luterotti"/> | ||
Inačica od 03:27, 1. prosinca 2021.
Oksokiseline su kiseline koje sadržavaju kisik, barem jedan drugi element i barem jedan vodikov atom vezan na kisik koji gubitkom barem jednoga pozitivnoga vodikova iona daje konjugiranu bazu.[1] Najvažnije su anorganske kiseline. Molekule im povezuje vodikov most. Stvarna struktura oksokiselina uključuje OH skupinu.
Što je slabija veza O-H, to je veća jakost oksokiseline. Jakost veze O-H ovisi o gustoći elektronskog oblaka oko atoma kisika na koji je vezan vodik. Što je veća elektronegativnost središnjeg atoma, to je slabija gustoća elektronskog oblaka te time i jakost veze s vodikom. [2]
Povećava li se elektronegativnost središnjeg atoma, vezni elektroni iz O-H kreću se prema središnjem atomu, atomu kisika. Tako se oko njega smanjuje elektronska gustoća. Isti kisikov atom odgovoran je za izvlačenje elektronske gustoće iz veze O-H i udaljavanje od vodika. U tom slučaju veza O-H slabi te se radije otpušta proton iz O-H veze.[2]
Izvori
- ↑ oksokiseline, Struna - Hrvatsko strukovno nazivlje
- ↑ 2,0 2,1 Predložak:Citiraj web
Nedovršeni članak Oksokiselina koji govori o kemiji treba dopuniti. Dopunite ga prema pravilima uređivanja Hrvatske internetske enciklopedije.