Razlika između inačica stranice »Pays de Herve«

Izvor: Hrvatska internetska enciklopedija
Skoči na:orijentacija, traži
(Bot: Automatski unos stranica)
 
m (file->datoteka)
 
Redak 1: Redak 1:
<!--'''Pays de Herve'''-->[[File:Régions naturelles de Belgique.jpg|thumb|350px|Prirodne regije u Belgiji.<br />{{legenda|#50C878|Pays de Herve.}}]]
<!--'''Pays de Herve'''-->[[Datoteka:Régions naturelles de Belgique.jpg|thumb|350px|Prirodne regije u Belgiji.<br />{{legenda|#50C878|Pays de Herve.}}]]


'''Pays de Herve''' je prirodna regija u [[Valonija|Valoniji]] površine 420 km². Nalazi se između rijeka [[Vesdre]] i [[Meuse]] u istočnom dijelu [[Belgija|Belgije]], na granici s [[Nizozemska|Nizozemskom]] i [[Njemačka|Njemačkom]].
'''Pays de Herve''' je prirodna regija u [[Valonija|Valoniji]] površine 420 km². Nalazi se između rijeka [[Vesdre]] i [[Meuse]] u istočnom dijelu [[Belgija|Belgije]], na granici s [[Nizozemska|Nizozemskom]] i [[Njemačka|Njemačkom]].

Trenutačna izmjena od 08:30, 1. svibnja 2022.

Prirodne regije u Belgiji.

██ Pays de Herve.

Pays de Herve je prirodna regija u Valoniji površine 420 km². Nalazi se između rijeka Vesdre i Meuse u istočnom dijelu Belgije, na granici s Nizozemskom i Njemačkom.

Zemljopis

Grmoviti pejzaž regije
Farma u mjestu Val-Dieu.

Pays de Herve proteže se preko teritorija desetak općina : Aubel, Blegny, Dalhem, Herve, Olne, Plombières, Soumagne, Thimister-Clermont, Visé i Welkenraedt. Ovu regiju karakterizira grmovit krajolik s mnoštvom voćnjaka i pitoresknih sela.

Fizičke karakteristike regije Pays-de-Herve[1].

Ovaj vapnenački plato nastavak je Hesbayea i planine Saint-Pierre. Između dviju rijeka nalazi se državna cesta koja povezuje Liège sa Aachenom. Na zapadu platoa nalaze se predgrađa Liègea (Fléron, Beyne-Heusay)[2]. Sela u ovoj regiji su vrlo mala, te često imaju zajedničke školske, crkvene, upravne, poštanske i druge službe. Pays de Herve karakteriziraju i brojni zaselci i seoski putevi. Jedine iznimke su gradići Herve, Aubel, Blegny. Glavni vodeni tok je rijeka Berwinne, koja je pritoka Meuse[3].

Povijest

Regija Pays de Herve nalazila se u srcu Karolinškog carstva pod nazivom Pagus Harvia, te se nalazila pedesetak kilometara od Aachena koji je bio prijestolnicaKarla Velikog. Kasnije u povijesti ova regija je potpala pod Vojvodstvo Limburg i Grofoviju Dalhem, koji kasnije potpadaju pod Brabant. Pod francuskom vlašću ovaj teritorij bio je dio departmana Ourte , da bi na kraju za vrijeme Ujedinjenog Kraljevstva Nizozemske 1815. bilo pripojeno pokrajini Liège[4].

Izvori

Bibliografija

Opći dokumenti

  • Collection Architecture Rurale de Wallonie - Pays de Herve. 227pp; Édition Mardaga; 1987.
  • Moutschen J-Ph & all, Visages d'Olne, 285 str., éd Commune d'Olne, 2008.

Zemljopisni dokumenti

  • Bihat C. - Le Pays de Herve, Étude de géographie humaine, Antwerpen; 1913.
  • Delwick P. - Le problème du remembrement au Pays de Herve. Bulletin Société Belge d'Étude Géographique 22, 47-56; 1953.
  • A. Lequarré - Comparaison entre les régions géomorphologiques différentes de l'Est du Pays de Herve. Séminaire de Géographie de l'Université de Liège; 1966.

Poljoprivreda

  • Ruwet J.- L'agriculture et les classes rurales au Pays de Herve sous l'ancien régime, Paris; 1943.
  • Thirion L. - Contribution à l'étude du paysage rural au Pays de Herve. Travaux du Séminaire de Géographie. l'Ulg, 84; 1947.
  • Montrieux M.- C. et Piroton S. - L'habitat et le paysage rural, Bulletin Société Belge d'Étude Géographique 25 i 26, 321-334; 1956-1957.

Reference

  1. Moutschen J-Ph, Christians Ch.,Visage d'Olne - ; 2006.
  2. Ch. Christians & all, Pays de Herve, 1987, str. 33 - 42
  3. Ch. Christians & all,Pays de Herve - ; 1987 str. 33-52
  4. Ch. Christians, Br. Dumont & all,Pays de Herve - ; 1987 str. 53 - 61

Vanjske poveznice