Toggle menu
309,8 tis.
57
18
526,9 tis.
Hrvatska internetska enciklopedija
Toggle preferences menu
Toggle personal menu
Niste prijavljeni
Your IP address will be publicly visible if you make any edits.

Pays de Herve: razlika između inačica

Izvor: Hrvatska internetska enciklopedija
Bot: Automatski unos stranica
 
m file->datoteka
 
Redak 1: Redak 1:
<!--'''Pays de Herve'''-->[[File:Régions naturelles de Belgique.jpg|thumb|350px|Prirodne regije u Belgiji.<br />{{legenda|#50C878|Pays de Herve.}}]]
<!--'''Pays de Herve'''-->[[Datoteka:Régions naturelles de Belgique.jpg|thumb|350px|Prirodne regije u Belgiji.<br />{{legenda|#50C878|Pays de Herve.}}]]


'''Pays de Herve''' je prirodna regija u [[Valonija|Valoniji]] površine 420 km². Nalazi se između rijeka [[Vesdre]] i [[Meuse]] u istočnom dijelu [[Belgija|Belgije]], na granici s [[Nizozemska|Nizozemskom]] i [[Njemačka|Njemačkom]].
'''Pays de Herve''' je prirodna regija u [[Valonija|Valoniji]] površine 420 km². Nalazi se između rijeka [[Vesdre]] i [[Meuse]] u istočnom dijelu [[Belgija|Belgije]], na granici s [[Nizozemska|Nizozemskom]] i [[Njemačka|Njemačkom]].

Posljednja izmjena od 1. svibanj 2022. u 08:30

Prirodne regije u Belgiji.

██ Pays de Herve.

Pays de Herve je prirodna regija u Valoniji površine 420 km². Nalazi se između rijeka Vesdre i Meuse u istočnom dijelu Belgije, na granici s Nizozemskom i Njemačkom.

Zemljopis

Grmoviti pejzaž regije
Farma u mjestu Val-Dieu.

Pays de Herve proteže se preko teritorija desetak općina : Aubel, Blegny, Dalhem, Herve, Olne, Plombières, Soumagne, Thimister-Clermont, Visé i Welkenraedt. Ovu regiju karakterizira grmovit krajolik s mnoštvom voćnjaka i pitoresknih sela.

Fizičke karakteristike regije Pays-de-Herve[1].

Ovaj vapnenački plato nastavak je Hesbayea i planine Saint-Pierre. Između dviju rijeka nalazi se državna cesta koja povezuje Liège sa Aachenom. Na zapadu platoa nalaze se predgrađa Liègea (Fléron, Beyne-Heusay)[2]. Sela u ovoj regiji su vrlo mala, te često imaju zajedničke školske, crkvene, upravne, poštanske i druge službe. Pays de Herve karakteriziraju i brojni zaselci i seoski putevi. Jedine iznimke su gradići Herve, Aubel, Blegny. Glavni vodeni tok je rijeka Berwinne, koja je pritoka Meuse[3].

Povijest

Regija Pays de Herve nalazila se u srcu Karolinškog carstva pod nazivom Pagus Harvia, te se nalazila pedesetak kilometara od Aachena koji je bio prijestolnicaKarla Velikog. Kasnije u povijesti ova regija je potpala pod Vojvodstvo Limburg i Grofoviju Dalhem, koji kasnije potpadaju pod Brabant. Pod francuskom vlašću ovaj teritorij bio je dio departmana Ourte , da bi na kraju za vrijeme Ujedinjenog Kraljevstva Nizozemske 1815. bilo pripojeno pokrajini Liège[4].

Izvori

Bibliografija

Opći dokumenti

  • Collection Architecture Rurale de Wallonie - Pays de Herve. 227pp; Édition Mardaga; 1987.
  • Moutschen J-Ph & all, Visages d'Olne, 285 str., éd Commune d'Olne, 2008.

Zemljopisni dokumenti

  • Bihat C. - Le Pays de Herve, Étude de géographie humaine, Antwerpen; 1913.
  • Delwick P. - Le problème du remembrement au Pays de Herve. Bulletin Société Belge d'Étude Géographique 22, 47-56; 1953.
  • A. Lequarré - Comparaison entre les régions géomorphologiques différentes de l'Est du Pays de Herve. Séminaire de Géographie de l'Université de Liège; 1966.

Poljoprivreda

  • Ruwet J.- L'agriculture et les classes rurales au Pays de Herve sous l'ancien régime, Paris; 1943.
  • Thirion L. - Contribution à l'étude du paysage rural au Pays de Herve. Travaux du Séminaire de Géographie. l'Ulg, 84; 1947.
  • Montrieux M.- C. et Piroton S. - L'habitat et le paysage rural, Bulletin Société Belge d'Étude Géographique 25 i 26, 321-334; 1956-1957.

Reference

  1. Moutschen J-Ph, Christians Ch.,Visage d'Olne - ; 2006.
  2. Ch. Christians & all, Pays de Herve, 1987, str. 33 - 42
  3. Ch. Christians & all,Pays de Herve - ; 1987 str. 33-52
  4. Ch. Christians, Br. Dumont & all,Pays de Herve - ; 1987 str. 53 - 61

Vanjske poveznice