Toggle menu
309,6 tis.
57
18
527,9 tis.
Hrvatska internetska enciklopedija
Toggle preferences menu
Toggle personal menu
Niste prijavljeni
Your IP address will be publicly visible if you make any edits.

Olovov(II) oksid: razlika između inačica

Izvor: Hrvatska internetska enciklopedija
Bot: Automatski unos stranica
 
m bmz
 
Redak 1: Redak 1:
<!--'''Olovov(II) oksid'''-->'''Olovov(II) oksid''' (PbO, '''olovov monoksid''', olovna gleđa) ima crvene tetragonske kristale (alfa-modifikacija poznata je kao litargit) koji pri 490&nbsp;°C prelaze u teške žute (ili žutosmeđe) rompske kristale (beta-modifikacija masikot).<br />
Olovov(II) oksid''' (PbO, '''olovov monoksid''', olovna gleđa) ima crvene tetragonske kristale (alfa-modifikacija poznata je kao litargit) koji pri 490&nbsp;°C prelaze u teške žute (ili žutosmeđe) rompske kristale (beta-modifikacija masikot).<br />
Slabo se otapa u vodi, a lako u vrlo koncentriranim lužinama i u kiselinama stvarajući olovne soli, pa se on ponajviše upotrebljava za pripravu drugih olovovih soli. Vrlo je otrovan olovov spoj.
Slabo se otapa u vodi, a lako u vrlo koncentriranim lužinama i u kiselinama stvarajući olovne soli, pa se on ponajviše upotrebljava za pripravu drugih olovovih soli. Vrlo je otrovan olovov spoj.



Posljednja izmjena od 20. ožujak 2022. u 16:28

Olovov(II) oksid (PbO, olovov monoksid, olovna gleđa) ima crvene tetragonske kristale (alfa-modifikacija poznata je kao litargit) koji pri 490 °C prelaze u teške žute (ili žutosmeđe) rompske kristale (beta-modifikacija masikot).
Slabo se otapa u vodi, a lako u vrlo koncentriranim lužinama i u kiselinama stvarajući olovne soli, pa se on ponajviše upotrebljava za pripravu drugih olovovih soli. Vrlo je otrovan olovov spoj.

Dobivanje

Dobiva se:

1. Oksidacijom olova

2. Žarenjem olovovog(II) karbonata (PbCO3)

3. Žarenjem (odstranjivanjem vode iz) olovova(II) hidroksida (Pb(OH)2); pri temperaturi 100 °C prelazi u crveni olovov oksid, a kod niže temperature nastaje žuti olovov oksid.

4. Termalnom razgradnjom olovova(II) nitrata (Pb(NO3)2).

Uporaba

Tehnički je najvažniji spoj olova, a upotrebljava se kao aktivni materijal u olovnim akumulatorima, za pripremu otopine natrijevog plumbata (koji se primjenjuje za uklanjanje sumpora iz benzina), u proizvodnji vrlo kvalitetnoga olovnoga stakla, firnisa, kitova, glazura, emajla i drugih olovnih spojeva. Također služi u proizvodnji keramike, kromovih pigmenata, za dobivanje minija, sikativa i dr..[1]

Izvori

  1. Hrvatska enciklopedija (LZMK); broj 8 (O-Pre), str. 81. Za izdavača: Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb 2006.g. ISBN 953-6036-38-X