Hidridi

Hidridi su spojevi raznih kemijskih elemenata s vodikom.

Hidridi elemenata s-bloka

S-blok čine elementi prve i druge skupine periodnog sustava elemenata. Elementi prve skupine PSE tvore hidride s jednim atomom vodika (LiH, NaH, KH, RbH, CsH), a elementi druge skupine s dva atoma vodika (BeH₂, MgH₂, CaH₂, SrH₂, BaH₂). Svi hidridi s-bloka sadrže hidridni ion [:H]^-1, osim BeH₂, MgH₂ i AlH₃, koji tvore kovalentne polimerne molekule. Osim navedenih hidrida, postoje i oni s više od dva elementa, npr. NaBH₄, LiAlH₄...

U reakciji hidrida elemenata s-bloka s vodom nastaje vodik i odgovarajuća baza, pa se zbog toga ovi hidridi nazivaju i baznim hidridima. Primjer takve reakcije: NaH_(s) + H₂O_(l) → H_2(g) + NaOH_(aq).

Ovi se hidridi najviše koriste za dobivanje vodika (pogledaj odlomak iznad).

Hidridi elemenata p-bloka

P-blok čine elementi 13. - 17. skupine periodnog sustava elemenata. To su najvažniji hidridi, često korišteni u praksi. Dijele se na kisele, bazne, amfoterne i neutralne.

Kiseli hidridi

Kiseli hidridi su oni hidridi koji u reakciji s vodom daju kiseline. U reakciji su proton-donori, u plinovitom su agregatnom stanju, a ime im se tvori od imena elementa koji se spojio s vodikom i nastavka -ovodik (npr. klorovodik, fluorovodik i sl.).

Elementi 17.skupine s vodikom tvore halogenovodičnu kiselinu: HF, HBr, HCl, HI

Bazni hidridi

Bazni hidridi su oni hidridi koji u reakciji s vodom daju baze. U reakciji su proton-akceptori, a najvažniji predstavnih je amonijak (NH₃).

Amfoterni hidridi

Ovisno o reakciji, mogu se ponašati i kao kiseline i kao baze, odnosno mogu biti i proton-donori i proton-akceptori.

Neutralni hidridi

Neutralni hidridi uopće ne reagiraju s vodom. Primjer je metan (CH₄).