Razlika između inačica stranice »André Baudry«
m (Bot: Automatska zamjena teksta (-{{Cite web +{{Citiranje weba)) |
m (Bot: Automatska zamjena teksta (-{{cite book +{{Citiranje knjige)) |
||
Redak 1: | Redak 1: | ||
<!--'''André Baudry'''-->'''André Baudry''' ([[31. kolovoza]] [[1922.]] - [[1. veljače]] [[2018.]]) bio je francuski književnik, osnivač [[Homofilija|homofilske]] kritike ''[[Arcadie]]''.<ref>{{Citiranje weba |url=https://hornetapp.com/stories/fr/mort-andre-baudry-arcadie/ |title=Mort d'André Baudry, fondateur d'Arcadie la première association homosexuelle française |date=6 February 2018 |website=Hornet Stories |language=fr-FR |access-date=7 February 2018}}</ref> | <!--'''André Baudry'''-->'''André Baudry''' ([[31. kolovoza]] [[1922.]] - [[1. veljače]] [[2018.]]) bio je francuski književnik, osnivač [[Homofilija|homofilske]] kritike ''[[Arcadie]]''.<ref>{{Citiranje weba |url=https://hornetapp.com/stories/fr/mort-andre-baudry-arcadie/ |title=Mort d'André Baudry, fondateur d'Arcadie la première association homosexuelle française |date=6 February 2018 |website=Hornet Stories |language=fr-FR |access-date=7 February 2018}}</ref> | ||
Bivši sjemeništarac i profesor filozofije,<ref name=miller_p392>{{ | Bivši sjemeništarac i profesor filozofije,<ref name=miller_p392>{{Citiranje knjige|last=Miller|first=Neil|title=Out of the Past: Gays and Lesbian History from 1869 to the present|year=1995|publisher=Vintage Books|location=New York|isbn=0679749888|pages=[https://archive.org/details/outofpastgayand00mill/page/392 392]|url-access=registration|url=https://archive.org/details/outofpastgayand00mill/page/392}}</ref> Baudry se zainteresirao za raspravu o seksualnosti nakon objavljivanja [[Kinseyevi izvještaji|Kinseyjevih izvještaja]] 1948., ''[[Le Deuxième Sexe|Deuxième Sexe]]'' (fr. Drugi spol) [[Simone de Beauvoir]] 1952. i teološke teze iste godine pod nazivom ''Vie Chrétienne et problèmes de la seksualitet'' [[Marc Oraison|Marca Oraisona]]. Ova je teza, koja je jasno artikulirala stav Katoličke crkve da zauzme sveobuhvatniji stav prema homoseksualnosti, stavljena na crnu listu. | ||
''Arcadie'' je kreirao André Baudry uz podršku [[Roger Peyrefitte|Rogera Peyrefittea]] i [[Jean Cocteau|Jeana Cocteaua]]. Odmah je zabranjena za prodaju maloljetnicima i cenzurirana. André Baudry bio je kazneno gonjen 1955. godine zbog "napada na dobri moral", osuđen i kažnjen s 400.000 [[francuski franak|franaka]].<ref>cf. Julian Jackson, « Arcadie », éditions Autrement, page 101. Afin de ne pas effrayer les membres d'Arcadie, il affirmera longtemps ne pas avoir été condamné.</ref> Pregled je naglasio homoseksualnost kao oblik svijesti i samo-identiteta za razliku od seksualnosti per se.<ref name=miller_p392 /> Baudry je nastojao oblikovati popularnu sliku homoseksualaca kao konvencionalnih članova društva s konvencionalnim željama. Godine 1960., u vrijeme proglašenja ''Mirguetovog amandmana'' koji je homoseksualnost smatrao izvorom svih društvenih nevolja, Baudry je iz časopisa ''Arcadie'' uklonio klasificirane oglase i fotografije iz straha da će biti ugašeni. Tijekom godina objavljivanja, ''Arcadie'' je bila najutjecajnija homofilska publikacija u frankofonskoj Europi.<ref name=aldrich_p209>{{ | ''Arcadie'' je kreirao André Baudry uz podršku [[Roger Peyrefitte|Rogera Peyrefittea]] i [[Jean Cocteau|Jeana Cocteaua]]. Odmah je zabranjena za prodaju maloljetnicima i cenzurirana. André Baudry bio je kazneno gonjen 1955. godine zbog "napada na dobri moral", osuđen i kažnjen s 400.000 [[francuski franak|franaka]].<ref>cf. Julian Jackson, « Arcadie », éditions Autrement, page 101. Afin de ne pas effrayer les membres d'Arcadie, il affirmera longtemps ne pas avoir été condamné.</ref> Pregled je naglasio homoseksualnost kao oblik svijesti i samo-identiteta za razliku od seksualnosti per se.<ref name=miller_p392 /> Baudry je nastojao oblikovati popularnu sliku homoseksualaca kao konvencionalnih članova društva s konvencionalnim željama. Godine 1960., u vrijeme proglašenja ''Mirguetovog amandmana'' koji je homoseksualnost smatrao izvorom svih društvenih nevolja, Baudry je iz časopisa ''Arcadie'' uklonio klasificirane oglase i fotografije iz straha da će biti ugašeni. Tijekom godina objavljivanja, ''Arcadie'' je bila najutjecajnija homofilska publikacija u frankofonskoj Europi.<ref name=aldrich_p209>{{Citiranje knjige|last=Aldrich|first=Robert|title=Gay Life and Culture: a World History|year=2006|publisher=Thames & Hudson, Ltd.|location=London|isbn=9780789315113|pages=209}}</ref> | ||
Broj pretplatnika kretao se između 1300 i 10.000. Te su pretplate omogućile stvaranje kluba Arcadie. | Broj pretplatnika kretao se između 1300 i 10.000. Te su pretplate omogućile stvaranje kluba Arcadie. |
Inačica od 02:26, 2. siječnja 2022.
André Baudry (31. kolovoza 1922. - 1. veljače 2018.) bio je francuski književnik, osnivač homofilske kritike Arcadie.[1]
Bivši sjemeništarac i profesor filozofije,[2] Baudry se zainteresirao za raspravu o seksualnosti nakon objavljivanja Kinseyjevih izvještaja 1948., Deuxième Sexe (fr. Drugi spol) Simone de Beauvoir 1952. i teološke teze iste godine pod nazivom Vie Chrétienne et problèmes de la seksualitet Marca Oraisona. Ova je teza, koja je jasno artikulirala stav Katoličke crkve da zauzme sveobuhvatniji stav prema homoseksualnosti, stavljena na crnu listu.
Arcadie je kreirao André Baudry uz podršku Rogera Peyrefittea i Jeana Cocteaua. Odmah je zabranjena za prodaju maloljetnicima i cenzurirana. André Baudry bio je kazneno gonjen 1955. godine zbog "napada na dobri moral", osuđen i kažnjen s 400.000 franaka.[3] Pregled je naglasio homoseksualnost kao oblik svijesti i samo-identiteta za razliku od seksualnosti per se.[2] Baudry je nastojao oblikovati popularnu sliku homoseksualaca kao konvencionalnih članova društva s konvencionalnim željama. Godine 1960., u vrijeme proglašenja Mirguetovog amandmana koji je homoseksualnost smatrao izvorom svih društvenih nevolja, Baudry je iz časopisa Arcadie uklonio klasificirane oglase i fotografije iz straha da će biti ugašeni. Tijekom godina objavljivanja, Arcadie je bila najutjecajnija homofilska publikacija u frankofonskoj Europi.[4]
Broj pretplatnika kretao se između 1300 i 10.000. Te su pretplate omogućile stvaranje kluba Arcadie.
Godine 1975. André Baudry je pozvan da svjedoči na televiziji o časopisu les Dossiers de l'écran. Udrugu Arcadie preimenovao je u "Mouvement homophile de France" (Homofilski pokret Francuske). Godine 1979. sazvao je veliki kongres poznatih intelektualaca poput Michela Foucaulta, Roberta Merlea i Paula Veynea.
Bibliografija
- Christopher Miles, « Arcadie, ou l'impossible éden », La Revue h, Number 1, 1996.
- Georges Sidéris, « Des folles de Saint-Germain-des-prés au fléau social », in Esther Benbassa et J.-C. Attias, La Haine de soi, Bruxelles, Complexe, 2000.
- Olivier Jablonski, « Arcadie », Dictionnaire des cultures gays et lesbiennes, Larousse, 2003.
- Julian Jackson, « Arcadie : sens et enjeux de « l'homophilie » en France, 1954-1982 », Revue d'histoire moderne et contemporaine, Volume 53, No. 4, 2006.
- Julian T. Jackson, « Sur l’homosexualité en France au XXe siècle (entretien avec Hervé Baudry) », La Ligne d'ombre, nº 2, 2007.
- Julian Jackson, « Arcadie », La vie homosexuelle en France, de l'après-guerre à la dépénalisation, Éditions Autrement, Paris, 2009.
Izvori
- ↑ "Mort d'André Baudry, fondateur d'Arcadie la première association homosexuelle française" (fr-FR). 6. veljače 2018.. https://hornetapp.com/stories/fr/mort-andre-baudry-arcadie/ Pristupljeno 7. veljače 2018.
- ↑ 2,0 2,1 Miller, Neil (1995). Out of the Past: Gays and Lesbian History from 1869 to the present. New York: Vintage Books. str. 392. ISBN 0679749888. https://archive.org/details/outofpastgayand00mill/page/392
- ↑ cf. Julian Jackson, « Arcadie », éditions Autrement, page 101. Afin de ne pas effrayer les membres d'Arcadie, il affirmera longtemps ne pas avoir été condamné.
- ↑ Aldrich, Robert (2006). Gay Life and Culture: a World History. London: Thames & Hudson, Ltd.. str. 209. ISBN 9780789315113
Daljnje čitanje
- Arhivski izvori
Arcadie Records, 1956-1979 (0,2 kubika) nalaze se u Odjelu za rijetke i rukopisne zbirke Sveučilišne knjižnice Cornell.