WikiSysop: Bot: Automatski unos stranica

2021-12-11T03:51:04Z

Bot: Automatski unos stranica

Nova stranica

{{Infookvir kemijski spoj
| formula = <chem> C13H10O </chem>
| slika = Xanthen.svg
| slika_opis = Kemijska struktura ksantena
| slika1 = Xanthene-3D-balls.png
| slika_opis1 =
| IUPAC nomenklatura = 9H-ksanten
| ostala imena = Ksanten 10H-9-oksaantracen
| CAS = 92-83-1
| EC = 202-194-4
| UN = -
| RTECS = -
| molarna masa = 182,222 g·mol−1
| molekulska masa =
| izgled = Žuta krutina
| gustoća =
| tališteK =
| tališteC = 101 do 102 °C <ref> [http://www.sigmaaldrich.com/catalog/product/aldrich/x201 Xanthene] at Sigma-Aldrich </ref>
| vrelišteK =
| vrelišteC = 310 do 312 °C
| tlak para =
| topljivost = Gotovo netopiv u vodi, slabo topiv u etanolu Topljiv u dietil eteru, kloroformu, octenoj kiselini, benzenu i ligroinu <ref> RömppOnline: Xanthen, 19. April 2014, ID=RD-24-00019 </ref>
| dipolni moment =
| slika2 =
| slika_opis2 =
| oblik molekule =
| izvor znkops =
| znakovi opasnosti = Opasno po zdravlje
| NFPA 704 =
}}

'''Ksanten''' (9H-ksanten, 10H-9-oksaantracen) je [[organski spoj]] [[kemijska formula|kemijske formule]] CH2[C6H4]2O. To je [[žuta]] [[krutina]] koja je [[Topljivost|topljiva]] u uobičajenim [[Organska kemija|organskim]] [[otapalo|otapalima]]. Ksanten je sam po sebi nejasan [[kemijski spoj]], ali mnogi od njegovih [[derivat]]a korisna su [[bojilo|bojila]]. <ref> Ullmann's Gessner, Thomas Mayer Udo: "Triarylmethane and Diarylmethane Dyes", 2000., doi = 10.1002/14356007.a27_179 </ref> Bojila koja sadrže jezgru ksantena uključuju [[fluorescein]], [[eozin]] i [[rodamin]]. Ksantenska bojila su obično [[Fluorescencija|fluorescentna]], žuta do ružičasta do plavkasto crvena, briljantnih [[boja]]. Mnoga ksantenska bojila mogu se pripraviti [[kondenzacija|kondenzacijom]] derivata ftalnog [[Anhidridi|anhidrida]] s derivatima resorcinola ili 3-aminofenola.

== Ksantenska bojila ==
{{glavni|Bojilo}}

'''Ksantenska bojila''' formalno su [[Aromatski spojevi|ciklički]] analozi di- i trifenilmetanskih spojeva; u njima su dva [[Aromatski spojevi|aromatska prstena]] spojena jednim [[atom]]om [[kisik]]a u orto-položaju prema [[metan]]ovom [[ugljik]]u. Teorijski se izvode od heterocikličkog sistema ksantena, dibenzo-y-pirana, ali se od njega ne pripravljaju. Sam ksanten je bezbojan, no derivati sa [[Auksokromne skupine|auksokromnim grupama]] u [[molekula|molekuli]] su obojeni. Prema supstituentima koji se nalaze u molekuli dijele se ksantenska bojila u tri podgrupe. Prva sadrži hidroksi-derivate, druga amino-derivate, a treća amino-hidroksi-derivate. [[Kromofor]] je ovih bojila u slučaju aminoderivata rezonantni hibrid oksonijskog, amonijskog i karbonijskog oblika molekule (I, II, III). Hidroksi-derivati se gubitkom protona stabiliziraju dajući električki nenabijen sistem čiji je kromofor kinonoidna struktura IV.

Ova su bojila i po svojstvima bojenja bliza arilmetanskim bojilima. Obojenja koja se njima postižu vrlo su čista i jarka. Najbrojnije su zastupana crvena i ružičasta s nekoliko žutih i ljubičastih. Neka od ovih bojila snažno [[Fluorescencija|fluoresciraju]] u otopini, pa i na obojenom [[materijal]]u. I u ovoj se grupi nalaze bojeni [[lak]]ovi pripremljeni taloženjem s [[fosfor]]-[[volfram]]-[[molibden]]skom [[kiseline|kiselinom]]. Niz crvenih i narančastih bojila ove skupine važan je za bojenje [[Kozmetika|kozmetičkih]] preparata, [[Prehrambeni aditivi|živežnih namirnica]] i ljekovitih pripravaka.

Među značajnije predstavnike ksantenskih bojila ide sulforodamin B, C.I. 45100; priprema se tako da se kondenzira benzaldehid-2,4-disulfonska kiselina s m-dietilaminofenolom, produkt dehidrira sumpornom kiselinom, oksidira željeznim kloridom i prevede u natrijevu sol. [[Rodamin]] B, C.I. 45170, jedno od prvih bojila ove grupe, dobiva se kondenzacijom anhídrida ftalne kiseline sa m-dietilaminofenolom; ako se kao [[amin]]ska komponenta upotrijebi 3-etilamino-p-krezol i tako nastali produkt esterificira alkoholom, nastaje rodamin 6G, C. I. 45160. ''Echtsáureviolett ARR'', C.I. 45190, dobiva se obradom fluoresceina fosfornim trikloridom, kondenzacijom tako nastalog 3',6'-diklorfluorana s o-toluidinom i sulfuriranjem. [[Fluorescein]], C. I. 45350, priprema se kondenzacijom anhídrida [[ftalna kiselina|ftalne kiseline]] s rezorcinom. Njegove alkalne [[soli]], poznate pod imenom uranin neobično jako fluoresciraju u otopini (i u razređenju 1 : 40 000 000), pa se stoga upotrebljavaju za označavanje i ispitivanje vodenih tokova. [[Brom]]iranjem fluoresceina priprema se tetrabromfluorescein, [[eozin]] G, C.I. 45380, a jodiranjem dijodfluorescein, ''Eritrozin 6G'', C. I. 45425. ''Coerulein S'', C.I. 45510, nastaje obradom ''Galleina'' (C.I. 45445) koncentriranom [[Sumporna kiselina|sumpornom kiselinom]]. ''Gallein'' se dobiva kondenzacijom pirogalola ili [[galna kiselina|galne kiseline]] s anhidridom ftalne kiseline. <ref> "Tehnička enciklopedija" ('''Bojila'''), glavni urednik Hrvoje Požar, Grafički zavod Hrvatske, 1987.</ref>

== Slike ==

{| cellpadding="0" cellspacing="0" style="margin:auto; border:1px solid #ccc; background:#fff;"
|-
|
{| cellspacing=3 cellpadding=3 style="background:#fff;"
|-
| style="width:144px; text-align:center;"|[[Image:Bojila 14.png|x180px|border]]
| style="width:144px; text-align:center;"|[[Image:Fluorescein.jpg|x180px|border]]
| style="width:144px; text-align:center;"|[[Image:Rodamiini lahustumine veeklaasis.jpg|x180px|border]]
|-
|align=center|Oblici molekule ksantena.
|align=center|[[Tvar]] [[fluorescein]] [[Fluorescencija|fluorescira]] zeleno izložena [[Ultraljubičasto zračenje|ultraljubičastom zračenju]].
|align=center|[[Rodamin]] u vodi.
|}
|}

== Izvori ==
{{izvori}}

[[Kategorija:Boje]]
[[Kategorija:Organski spojevi]]

Ksanten - Povijest promjena

WikiSysop: Bot: Automatski unos stranica