WikiSysop: Bot: Automatski unos stranica

2021-09-25T00:12:27Z

Bot: Automatski unos stranica

Nova stranica

{{Filozof
| regija = Zapadna filozofija |
| era = [[Filozofija 20. stoljeća]] |
| slika = Jacques Lacan.jpg
| opis_slike =
| ime = Jacques Marie Émile Lacan |
| rođenje = [[13. travnja|13. travanj]] [[1901.]] [[Pariz]], [[Francuska]] |
| smrt = [[9. rujna|9. rujan]] [[1981.]] (80 godina) [[Pariz]], [[Francuska]] |
| škola_tradicija = [[psihoanaliza]], [[strukturalizam]] |
| glavni_interesi = [[psihoanaliza]] |
| poznate_ideje = [[stadij ogledala]], [[realno]], [[imaginarno]], [[simbolično]] |
| utjecaji = [[Gaëtan Gatian de Clérambault]], [[Sigmund Freud]], [[Georg Wilhelm Friedrich Hegel]], [[Martin Heidegger]], [[Karl Jaspers]], [[Alexandre Kojève]], [[Claude Lévi-Strauss]], [[Ferdinand de Saussure]], [[Henri Wallon]] |
| utjecao_na = [[Louis Althusser]], [[Alain Badiou]], [[Judith Butler]], [[Félix Guattari]], [[Luce Irigaray]], [[Julia Kristeva]], [[Ernesto Laclau]], [[Jacques-Alain Miller]], [[Slavoj Žižek]], Ljubljansku školu psihoanalize |
}}

'''Jacques Marie Émile Lacan''' ([[Pariz]], [[13. travnja]] [[1901.]] - Pariz, [[9. rujna]] [[1981.]]), francuski [[psihoanaliza|psihoanalitičar]] i [[Psihijatrija|psihijatar]]. Dao je značajan doprinos psihoanalizi i filozofiji te je nazivan najkontroverznijim psihoanalitičarem nakon [[Sigmund Freud|Freuda]]. Od 1953. do 1980., u Parizu je održavao godišnje seminare koji su 1960-ih i 1970-ih godina utjecali na francuske intelektualce, naročito na [[Poststrukturalizam|poststrukturaliste]]. Radeći interdisciplinarno i na tragu Freuda, bavio se pitanjima [[Nesvjesno|nesvjesnog]], [[strah od kastracije|straha od kastracije]], [[ego|ega]], identifikacije i jezika kao subjektivne percepcije. Lacanove ideje su značajno utjecale na kritičku teoriju [[Frankfurtska škola|Frankfurtske škole]], [[teorija književnosti|teoriju književnosti]], francusku filozofiju 20. stoljeća, [[sociologija|sociologiju]], [[feministička teorija|feminističku teoriju]] i kliničku psihoanalizu.

==Biografija==
Diplomirao je medicinu, a specijalizirao neurologiju i psihijatriju.<ref>[http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=35016 LZMK, Hrvatska enciklopedija, ''Lacan, Jacques''] (pristupljeno 15. prosinca 2017.)</ref> Prve tekstove objavljuje već kasnih 1920-ih, tijekom studija psihijatrije. Doktorira 1932. tezom o paranoidnoj psihozi u relacijama s ličnosti (''De la psychose paranoïaque dans ses rapports avec la personnalité''). Ključno za njegovo formiranje kao interdisciplinarnog mislioca je razdoblje 1930-ih. U to vrijeme puno piše i objavljuje, kreće se u krugu pariških [[Nadrealizam|nadrealista]] i [[Dadaizam|dadaista]], počinje učiti praktičnu psihoanalizu uz [[Rudolph Lowenstein|Rudolpha Lowensteina]] (kojega je licencirao Freud), pohađa seminare o [[Hegel|Hegelovoj]] [[Fenomenologija duha|Fenomenologiji duha]] i prvi put predstavlja teoriju stadija zrcala na međunarodnoj konferenciji društva psihoanalitičara (Marienbad, 1936). Raznoliki interesi iz područja psihoanalize, psihijatrije, filozofije, umjetnosti i književnosti odredili su kasniji Lacanov intelektualni put.<ref>[https://plato.stanford.edu/archives/win2016/entries/lacan/ Johnston, Adrian, ''Jacques Lacan'', The Stanford Encyclopedia of Philosophy, Winter 2016 Edition, Edward N. Zalta (ur.)] (pristupljeno 15. prosinca 2017.)</ref>

Iduće desetljeće je manje plodno - [[Drugi svjetski rat]] donosi prekid njegovog psihoanalitičkog rada, kao i rada s Lowensteinom koji 1939. odlazi u rat.<ref>[http://www.lacan.com/rolleyes.htm Lacan.com, ''Chronology''] (pristupljeno 15. prosinca 2017.)</ref> Tijekom rata boravi pet tjedana u Velikoj Britaniji, i upoznaje tamošnje prakse ratne psihijatrije, čije će karakteristike opisati 1947. u djelu “Britanska psihijatrija i rat". Do kraja 1940-ih će napisati još niz radova koji će kasnije ući i u njegovu kapitalnu zbirku predavanja i članaka [[Spisi (Lacan)|Spisi]] (Écrits, 1966).<ref>[https://plato.stanford.edu/archives/win2016/entries/lacan/ Johnston, Adrian, ''Jacques Lacan'', The Stanford Encyclopedia of Philosophy, Winter 2016 Edition, Edward N. Zalta (ur.)] (pristupljeno 15. prosinca 2017.)</ref>

Od 1953. do 1980. u Parizu održava glasovite seminare koji su bitno utjecali na teoriju i kliničku praksu psihoanalize, i na čitav pariški kulturni krug. Seminari su kasnije izdavani kao knjige, uz bitan angažman i uredništvo njegovog učenika [[Jacques-Alain Miller|Jacquesa-Alaina Millera]]. Pedesetih godina dolazi do razilaženja u Pariškom društvu psihoanalitičara (La Société Psychoanalytique de Paris) te ga 1953. napušta grupa starijih članova, među njima i Lacan. Utemeljuju vlastito društvo “Société Française de Psychanalyse” (SFP). No, međunarodno udruženje psihoanalitičara (IPA) ne priznaje SFP, dobrim dijelom jer ne odobrava flekisbilno trajanje Lacanovih sesija s pacijentima. Lacan zbog toga napušta SFP i 1964. osniva vlastitu psihoanalitičku školu “École freudienne de Paris” (EFP) koja djeluje u Parizu sve do 1980. Škola zagovara povratak Freudu, i njegovo radikalno čitanje u kontekstu napretka znanosti.

Zadnje tekstove napisao je na proljeće 1981.

==Djela (nepotpun popis)==
====Izvorni naslovi====
<div style="height: 200px; overflow: auto; padding: 3px; border:1px solid #AAAAAA; reflist4" >
* Le stade du miroir. Théorie d'un moment structurant et génétique de la constitution de la réalité, conçu en relation avec l'expérience et la doctrine psychanalytique (napisano 1936.)
* La famille: le complexe, facteur concret de la psychologie familiale. Les complexes familiaux en pathologie, 1938.
* La psychiatrie anglaise et la guerre, 1947.
* L'agressivité en psychanalyse, 1948.
* Le stade du miroir comme formateur de la fonction du JE, telle qu'elle nous est révélée dans l'expérience analytique, 1949.
* Some reflections on the Ego, 1951.
* Le mythe individuel du névrosé ou Poésie et Vérité dans la névrose, 1953.
* Lettre à [[Rudolph Loewenstein]], 1953.
* Le séminaire, Livre I: Les écrits techniques de [[Freud]], 1953-1954 (tekst priredio [[Jacques-Alain Miller]]), izdano u Parizu 1975.
* Le séminaire, Livre II: Le moi dans la théorie de Freud et dans la technique de la psychanalyse, 1954-1955, (tekst priredio Jacques-Alain Miller), izdano u Parizu 1978.
* Traduction d'un texte de [[Martin Heidegger|M. Heidegger]]: Logos, 1956.
* S W. Granoffom: Fetishism: the Symbolic, the Imaginary and the Real, Perversions: Psychodynamics and Therapy, New York, 1956.
* Le séminaire, Livre III: Les psychoses, 1955-1956, (tekst priredio Jacques-Alain Miller), izdano u Parizu 1981.
* La psychanalyse et son enseignement, 1957.
* L'instance de la lettre dans l'inconscient ou la raison depuis Freud, 1957
* Le séminaire, Livre IV: La relation d'objet, 1956-1957, (tekst priredio Jacques-Alain Miller), izdano u Parizu 1994.
* Jeunesse de Gide ou la lettre et le désir, Critique, 1958
* Die Bedeutung des Phallus (La signification du phallus) Institut Max Planck, [[München]], 1958
* Le séminaire, Livre V: Les formations de l'inconscient, 1957-1958, (tekst priredio Jacques-Alain Miller), izdano u Parizu, 1998.
* Le séminaire, Livre VI: Le désir et son interprétation, 1958-1959, neobjavljeno
* Le séminaire, Livre VII: L'Ethique de la psychanalyse, 1959-1960, (tekst priredio Jacques-Alain Miller), izdano u Parizu 1986.
* [[Maurice Merleau-Ponty]], 1961.
* Le séminaire, Livre VIII: Le transfert, 1960-1961, (tekst priredio Jacques-Alain Miller), izdano u Parizu 1991.
* [[Kant]] avec [[Markiz de Sade|Sade]], objavljeno 1963.
* Le séminaire, Livre IX: L'Identification, 1961-1962, neobjavljeno
* Le séminaire, Livre X: L'Angoisse, 1962-1963, (tekst priredio Jacques-Alain Miller), izdano u Parizu 2004.
* Le séminaire, Livre XI: Les quatre concepts fondamentaux de la psychanalyse, 1964, (tekst priredio Jacques-Alain Miller), izdano u Parizu 1973.
* Hommage à [[Marguerite Duras]], du ravissement de Lol V. Stein, 1965.
* Le séminaire, Livre XII: Problèmes cruciaux pour la psychanalyse, 1964-1965, neobjavljeno
* La science et la vérité (Seminar XIII), 1966
* Intervention au Collège de Médecine sur: "La place de la psychiatrie dans la médecine", objavljeno 1967.
* Le séminaire, Livre XIII: L'Objet de la psychanalyse, 1965-1966, neobjavljeno
* ÉCRITS, Paris, 1966.
</div>
====Prevedeno na hrvatski====
* Prepiska: [[Louis Althusser]] - Jacques Lacan (pr. Ljiljana Filipović)
* Kant sa Sadeom (pr. Tomislav Medak)
* Par ili nepar: onkraj intersubjektiviteta (pr. Željka Matijašević)
* U ime Oca (pr. Zora Suton, Europski glasnik, 2007.)
* Paradoksi etike ili: Jesi li djelovao u skladu sa svojom željom? (pr. [[Mario Kopić]], Tvrđa, 2013.)
* Etika psihoanalize (pr. [[Mladen Kozomara]]. 1986.)
* Četiri temeljna pojma psihoanalize: XI seminar (pr. Mirjana Vujanić-Lednicki, 1986.)

==Vidi još==
* [[Tristan Tzara]]
* [[Andre Breton]]
* [[Jean-Paul Sartre]]
* [[Simone de Beauvoir]]
* [[Maurice Merleau-Ponty]]

==Izvori==
{{izvori}}

{{GLAVNIRASPORED:Lacan, Jacques}}
[[Kategorija:Francuski filozofi]]
[[Kategorija:Francuski znanstvenici]]
[[Kategorija:Psihijatri]]

Jacques Lacan - Povijest promjena

WikiSysop: Bot: Automatski unos stranica