WikiSysop: Zamjena teksta - '' u ''

2025-07-01T12:18:02Z

Zamjena teksta - '' u ''

←Starija inačica		Inačica od 1. srpanj 2025. u 12:18
Redak 1:		Redak 1:
	~~<!--'''Elektronegativnost'''-->~~[[File:Dipoli acqua.png\|mini\|right\|400px\|Polarnost molekule vode posljedica je razlike u elektronegativnosti atoma H (2,20) i O (3,44)]]		[[File:Dipoli acqua.png\|mini\|right\|400px\|Polarnost molekule vode posljedica je razlike u elektronegativnosti atoma H (2,20) i O (3,44)]]
	*'''Elektronegativnost''' je sposobnost nekog atoma da privuče elektronski par koji unutar molekule dijeli s drugim atomom u kovalentnoj vezi. <ref name=“MK“> [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=17643] Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje: Elektronegativnost, Pristupljeno 2.4.2017. </ref>		*'''Elektronegativnost''' je sposobnost nekog atoma da privuče elektronski par koji unutar molekule dijeli s drugim atomom u kovalentnoj vezi. <ref name=“MK“> [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=17643] Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje: Elektronegativnost, Pristupljeno 2.4.2017. </ref>
	*Mjera jakosti kojom [[atom]] jednog [[kemijski element\|elementa]] u [[Kovalentna veza\|kovalentnoj kemijskoj vezi]] privlači [[elektron]]e atoma drugog elementa je '''koeficijent elektronegativnosti''', <math>\chi</math>.		*Mjera jakosti kojom [[atom]] jednog [[kemijski element\|elementa]] u [[Kovalentna veza\|kovalentnoj kemijskoj vezi]] privlači [[elektron]]e atoma drugog elementa je '''koeficijent elektronegativnosti''', <math>\chi</math>.

WikiSysop: Bot: Automatski unos stranica

2021-07-28T08:18:32Z

Bot: Automatski unos stranica

Nova stranica

[[File:Dipoli acqua.png|mini|right|400px|Polarnost molekule vode posljedica je razlike u elektronegativnosti atoma H (2,20) i O (3,44)]]
*'''Elektronegativnost''' je sposobnost nekog atoma da privuče elektronski par koji unutar molekule dijeli s drugim atomom u kovalentnoj vezi. <ref name=“MK“> [http://www.enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=17643] Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Hrvatska enciklopedija, mrežno izdanje: Elektronegativnost, Pristupljeno 2.4.2017. </ref>
*Mjera jakosti kojom [[atom]] jednog [[kemijski element|elementa]] u [[Kovalentna veza|kovalentnoj kemijskoj vezi]] privlači [[elektron]]e atoma drugog elementa je '''koeficijent elektronegativnosti''', <math>\chi</math>.

==Razlike u elektronegativnosti==
Elektronegativnost je dakle '''svojstvo''' kemijskih elemenata po kojoj se oni razlikuju, neki su više a neki su manje elektronegativni. Elektronegativniji atom u kemijskoj vezi jače privlači elektrone [[zajednički elektronski par|zajedničkog elektronskog para]] (ili više parova) koji se nalaze u zajedničkoj molekulskoj orbitali a koja čini osnovu [[Kovalentna veza|kovalentne kemijske veze]]. Zbog jačeg privlačenja zajedničkih elektrona dolazi do pomaka težišta pozitivnog i negativnog naboja te elektronegativniji atom poprima negativni naboj, a manje elektronegativan atom poprima pozitivni naboj. U čistoj kovalentnoj vezi između istovrsnih atoma oba jednako sudjeluju u oblikovanju zajedničkog elektronskog para (ista elektronegativnost) ili više parova unutar zajedničke molekulske orbitale, pa se težišta pozitivnog i negativnog [[električni naboj|električnog naboja]] nalaze na istom mjestu.

*Zbog razlike u elektronegativnosti atoma klora i vodika veza (molekula) je [[Polarnost|polarna]], ona je dipol:<math>\qquad \mathrm{\overset{\delta -}Cl_\bullet^\bullet -\overset{\delta +}H}\qquad</math>
*Molekula vode ima dvije polarne kovalentne veze zbog kojih je molekula u cjelini polarna odnosno dipol:<math>\quad \mathrm{H^{\delta +}-O^{\delta -}-H^{\delta +}}\quad</math>

Pojava elektronegativnosti ima velike posljedice na svojstva tvari. Zbog razlike u elektronegativnosti atoma u molekuli cijela molekula ili njen dio mogu postati [[Dipol|stalni dipoli]], a to dalje dovodi do [[Međumolekulske sile|međumolekulskih privlačnih sila]]: [[Vodikova veza|vodikove veze]], [[Van der Waalsove sile]], Londonove sile.

{{Glavni|Polarnost}}

== Paulingova ljestvica ==
Vrijednost elektronegativnosti nije lako mjeriti, ali se može pokazati brojčano pomoću '''koeficijenta elektronegativnosti'''. Njih je odredio istaknuti kemičar [[Linus Pauling]]. Najelektronegativnijem elementu [[fluor]]u dao je koeficijent elektronegativnosti - '''4''', dok najmanji koeficijent je dobio element [[cezij]] - '''0,7'''. Elektronegativnost ostalih elemenata kreće se između 0,7 i 4,0. Najveća vrijednost elektronegativnosti imaju atomi [[nemetali|nemetala]] u gornjem desnom kutu [[periodni sustav elemenata|periodnog sustava elemenata]], a najmanja atoma [[metali|metala]] doneg lijevog kuta.

<center>
{| WIDTH="80%" align="CENTER"
! colspan=20 | → [[Atomski polumjer]] opada → [[Energija ionizacije]] raste → [[Elektronegativnost]] raste →
|- align="CENTER"
| [[Kemijska skupina elemenata|'''Skupina''']]
| [[Alkalijski metali|'''1''']]
| [[Zemnoalkalijski metali|'''2''']]
| [[Skandijeva skupina|'''3''']]
| [[Titanova skupina|'''4''']]
| [[Vanadijeva skupina|'''5''']]
| [[Skupina kroma|'''6''']]
| [[Skupina mangana|'''7''']]
| [[8. skupina elemenata|'''8''']]
| [[9. skupina elemenata|'''9''']]
| [[10. skupina elemenata|'''10''']]
| [[Skupina bakra|'''11''']]
| [[Cinkova skupina|'''12''']]
| [[Borova skupina|'''13''']]
| [[Ugljikova skupina|'''14''']]
| [[Dušikova skupina|'''15''']]
| [[Halkogeni elementi|'''16''']]
| [[Halogeni elementi|'''17''']]
| [[Plemeniti plinovi|'''18''']]
|- align="CENTER"
| [[Perioda periodnog sustava|'''Perioda''']]
| colspan=19 |
|- align="CENTER"
| [[Elementi 1. periode|'''1''']]
| bgcolor="#ff8a00" | [[Vodik|H]] 2.20
| colspan=16 |
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Helij|He]]  
|- align="CENTER"
| [[Elementi 2. periode|'''2''']]
| bgcolor="#ffe900" | [[Litij|Li]] 0.98
| bgcolor="#ffbb00" | [[Berilij|Be]] 1.57
| colspan=10 |
| bgcolor="#ff9700" | [[Bor (element)|B]] 2.04
| bgcolor="#ff6f00" | [[Ugljik|C]] 2.55
| bgcolor="#ff4900" | [[Dušik|N]] 3.04
| bgcolor="#ff2a00" | [[Kisik|O]] 3.44
| bgcolor="#ff0000" | [[Fluor|F]] 3.98
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Neon|Ne]]  
|- align="CENTER"
| [[Elementi 3. periode|'''3''']]
| bgcolor="#ffed00" | [[Natrij|Na]] 0.93
| bgcolor="#ffd000" | [[Magnezij|Mg]] 1.31
| colspan=10 |
| bgcolor="#ffb800" | [[Aluminij|Al]] 1.61
| bgcolor="#ffa200" | [[Silicij|Si]] 1.90
| bgcolor="#ff8b00" | [[Fosfor|P]] 2.19
| bgcolor="#ff6d00" | [[Sumpor|S]] 2.58
| bgcolor="#ff4000" | [[Klor|Cl]] 3.16
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Argon|Ar]]  
|- align="CENTER"
| [[Elementi 4. periode|'''4''']]
| bgcolor="#fff600" | [[Kalij|K]] 0.82
| bgcolor="#ffe800" | [[Kalcij|Ca]] 1.00
| bgcolor="#ffcc00" | [[Skandij|Sc]] 1.36
| bgcolor="#ffbe00" | [[Titanij|Ti]] 1.54
| bgcolor="#ffb700" | [[Vanadij|V]] 1.63
| bgcolor="#ffb400" | [[Krom|Cr]] 1.66
| bgcolor="#ffbd00" | [[Mangan|Mn]] 1.55
| bgcolor="#ffa700" | [[Željezo|Fe]] 1.83
| bgcolor="#ffa300" | [[Kobalt|Co]] 1.88
| bgcolor="#ffa100" | [[Nikal|Ni]] 1.91
| bgcolor="#ffa200" | [[Bakar (element)|Cu]] 1.90
| bgcolor="#ffb500" | [[Cink|Zn]] 1.65
| bgcolor="#ffa900" | [[Galij|Ga]] 1.81
| bgcolor="#ff9900" | [[Germanij|Ge]] 2.01
| bgcolor="#ff8c00" | [[Arsen|As]] 2.18
| bgcolor="#ff6f00" | [[Selenij|Se]] 2.55
| bgcolor="#ff4f00" | [[Brom|Br]] 2.96
| bgcolor="#ff4c00" | [[Kripton|Kr]] 3.00
|- align="CENTER"
| [[Elementi 5. periode|'''5''']]
| bgcolor="#fff600" | [[Rubidij|Rb]] 0.82
| bgcolor="#ffec00" | [[Stroncij|Sr]] 0.95
| bgcolor="#ffd700" | [[Itrij|Y]] 1.22
| bgcolor="#ffce00" | [[Cirkonij|Zr]] 1.33
| bgcolor="#ffb900" | [[Niobij|Nb]] 1.6
| bgcolor="#ff8d00" | [[Molibden|Mo]] 2.16
| bgcolor="#ffa200" | [[Tehnecij|Tc]] 1.9
| bgcolor="#ff8a00" | [[Rutenij|Ru]] 2.2
| bgcolor="#ff8400" | [[Rodij|Rh]] 2.28
| bgcolor="#ff8a00" | [[Paladij|Pd]] 2.20
| bgcolor="#ff9f00" | [[Srebro|Ag]] 1.93
| bgcolor="#ffb200" | [[Kadmij|Cd]] 1.69
| bgcolor="#ffab00" | [[Indij|In]] 1.78
| bgcolor="#ff9d00" | [[Kositar|Sn]] 1.96
| bgcolor="#ff9600" | [[Antimon|Sb]] 2.05
| bgcolor="#ff9200" | [[Telurij|Te]] 2.1
| bgcolor="#ff6700" | [[Jod|I]] 2.66
| bgcolor="#ff6b00" | [[Ksenon|Xe]] 2.6
|- align="CENTER"
| [[Elementi 6. periode|'''6''']]
| bgcolor="#fff800" | [[Cezij|Cs]] 0.79
| bgcolor="#fff000" | [[Barij|Ba]] 0.89
| *  
| bgcolor="#ffd000" | [[Hafnij|Hf]] 1.3
| bgcolor="#ffc100" | [[Tantal (element)|Ta]] 1.5
| bgcolor="#ff7e00" | [[Volfram|W]] 2.36
| bgcolor="#ffa200" | [[Renij|Re]] 1.9
| bgcolor="#ff8a20" | [[Osmij|Os]] 2.2
| bgcolor="#ff8a00" | [[Iridij|Ir]] 2.20
| bgcolor="#ff8400" | [[Platina|Pt]] 2.28
| bgcolor="#ff7000" | [[Zlato|Au]] 2.54
| bgcolor="#ff9a00" | [[Živa|Hg]] 2.00
| bgcolor="#ffb700" | [[Talij|Tl]] 1.62
| bgcolor="#ff8000" | [[Olovo (element)|Pb]] 2.33
| bgcolor="#ff9800" | [[Bizmut|Bi]] 2.02
| bgcolor="#ff9a00" | [[Polonij|Po]] 2.0
| bgcolor="#ff8a00" | [[Astat|At]] 2.2
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Radon|Rn]]  
|- align=CENTER
| [[Elementi 7. periode|'''7''']]
| bgcolor="#ffff00" | [[Francij|Fr]] 0.7
| bgcolor="#ffef00" | [[Radij|Ra]] 0.9
| **  
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Rutherfordij|Rf]]  
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Dubnij|Db]]  
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Seaborgij|Sg]]  
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Bohrij|Bh]]  
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Hassij|Hs]]  
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Meitnerij|Mt]]  
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Darmstadij|Ds]]  
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Roentgenij|Rg]]  
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Kopernicij|Cn]]  
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Ununtrij|Uut]]  
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Ununkvadij|Uuq]]  
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Ununpentij|Uup]]  
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Ununheksij|Uuh]]  
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Ununseptij|Uus]]  
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Ununoktij|Uuo]]  
|- align=CENTER
|
|- align=CENTER
| [[Lantanoidi]]
| *  
| bgcolor="#ffe000" | [[Lantan|La]] 1.1
| bgcolor="#ffde00" | [[Cerij|Ce]] 1.12
| bgcolor="#ffde00" | [[Praseodimij|Pr]] 1.13
| bgcolor="#ffdd00" | [[Neodimij|Nd]] 1.14
| bgcolor="#ffde00" | [[Prometij|Pm]] 1.13
| bgcolor="#ffda00" | [[Samarij|Sm]] 1.17
| bgcolor="#ffd800" | [[Europij|Eu]] 1.2
| bgcolor="#ffd800" | [[Gadolinij|Gd]] 1.2
| bgcolor="#ffe000" | [[Terbij|Tb]] 1.1
| bgcolor="#ffd700" | [[Disprozij|Dy]] 1.22
| bgcolor="#ffd600" | [[Holmij|Ho]] 1.23
| bgcolor="#ffd500" | [[Erbij|Er]] 1.24
| bgcolor="#ffd400" | [[Tulij|Tm]] 1.25
| bgcolor="#ffe000" | [[Iterbij|Yb]] 1.1
| bgcolor="#ffd300" | [[Lutecij|Lu]] 1.27
|- align=CENTER
| [[Aktinoidi]]
| **  
| bgcolor="#ffe000" | [[Aktinij|Ac]] 1.1
| bgcolor="#ffd000" | [[Torij|Th]] 1.3
| bgcolor="#ffc100" | [[Protaktinij|Pa]] 1.5
| bgcolor="#ffca00" | [[Uranij|U]] 1.38
| bgcolor="#ffcc00" | [[Neptunij|Np]] 1.36
| bgcolor="#ffd200" | [[Plutonij|Pu]] 1.28
| bgcolor="#ffde00" | [[Americij|Am]] 1.13
| bgcolor="#ffd200" | [[Kurij|Cm]] 1.28
| bgcolor="#ffd000" | [[Berkelij|Bk]] 1.3
| bgcolor="#ffd000" | [[Kalifornij|Cf]] 1.3
| bgcolor="#ffd000" | [[Einsteinij|Es]] 1.3
| bgcolor="#ffd000" | [[Fermij|Fm]] 1.3
| bgcolor="#ffd000" | [[Mendelevij|Md]] 1.3
| bgcolor="#ffd000" | [[Nobelij|No]] 1.3
| bgcolor="#bbbbbb" | [[Lavrencij|Lr]]  
|- align="CENTER"
| colspan=20 |
|}</center>
<center>[[Periodni sustav elemenata]] prikazuje kretanje elektronegativnosti prema korigiranoj Paulingovoj ljestvici</center>

== Mullikenova elektronegativnost ==

[[Robert Mulliken]] je elektronegativnost definirao nešto drugačije. [[Atom]] elementa visokog ionizacijskog potencijala IP pokazuje malu tendenciju za predavanjem elektrona atomima drugih elemenata.
Ako pak element ima visoki [[elektronski afinitet]] EA, nastojat će privući elektrone. Odatle slijedi da tendencija povisivanja elektronskog naboja atoma nekog elementa ovisi o oba čimbenika, pa je Mulliken predložio izraz:

:<math>\mathrm{\chi}= \frac{1}\mathrm{2}({{I_P}+{E_A}})</math>
kao fizikalno opravdan za određivanje elektronegativnosti elemenata.
Taj prijedlog ima slabu praktičnu stranu, jer za mnoge elemente nisu poznati elektronski afiniteti.

Usporedba elektronegativnosti elemenata prema kriterijima Mullikena i Paulinga:

{| class="wikitable"
!Element
!Mullikenova elektronegativnost
!Paulingova elektronegativnost
|-
|H
|7,17
|2,1
|-
|Li
|2,96
|1,0
|-
|Be
|2,86
|1,5
|-
|B
|3,83
|2,0
|-
|C
|5,61
|2,5
|-
|N
|7,34
|3,0
|-
|O
|9,99
|3,5
|-
|F
|12,32
|4,0
|-
|Na
|2,94
|0,9
|-
|Mg
|2,47
|1,2
|-
|Al
|2,97
|1,5
|-
|Si
|4,35
|1,8
|-
|P
|5,37
|2,1
|-
|S
|7,60
|2,5
|-
|Cl
|9,45
|3,0
|}

==Literatura==
* Ivan Filipović, Stjepan Lipanović: ''Opća i anorganska kemija'', Školska knjiga, Zagreb, 1995.

[[Kategorija:Opća kemija]]
[[Kategorija:Kemijska svojstva]]

Elektronegativnost - Povijest promjena

WikiSysop: Zamjena teksta - '' u ''

WikiSysop: Bot: Automatski unos stranica