https://enciklopedija.cc/index.php?action=history&feed=atom&title=BifenilBifenil - Povijest promjena2026-07-15T10:40:24ZPovijest promjena ove stranice na wikijuMediaWiki 1.42.3https://enciklopedija.cc/index.php?title=Bifenil&diff=484889&oldid=prevWikiSysop: bnz2022-04-15T05:29:43Z<p>bnz</p>
<table style="background-color: #fff; color: #202122;" data-mw="interface">
<col class="diff-marker" />
<col class="diff-content" />
<col class="diff-marker" />
<col class="diff-content" />
<tr class="diff-title" lang="hr">
<td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">←Starija inačica</td>
<td colspan="2" style="background-color: #fff; color: #202122; text-align: center;">Inačica od 15. travanj 2022. u 05:29</td>
</tr><tr><td colspan="2" class="diff-lineno" id="mw-diff-left-l1">Redak 1:</td>
<td colspan="2" class="diff-lineno">Redak 1:</td></tr>
<tr><td class="diff-marker" data-marker="−"></td><td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #ffe49c; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div><del style="font-weight: bold; text-decoration: none;"><!--'''Bifenil'''--></del>'''Bifenil''' (di<sub>2</sub> – ili bi- + fenil, '''difenil''', fenilbenzen, [[Popis E brojeva|E 230]], C<sub>6</sub>H<sub>5</sub>-C<sub>6</sub>H<sub>5</sub>) je [[Aromatski ugljikovodici|aromatski ugljikovodik]], koji se ističe toplinskom postojanošću. Ima ga u katranu kamenog ugljena. Služi u organskim sintezama, u proizvodnji mnogih bojila, kao konzervans i kao medij za laboratorijske toplinske kupelji.</div></td><td class="diff-marker" data-marker="+"></td><td style="color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #a3d3ff; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>'''Bifenil''' (di<sub>2</sub> – ili bi- + fenil, '''difenil''', fenilbenzen, [[Popis E brojeva|E 230]], C<sub>6</sub>H<sub>5</sub>-C<sub>6</sub>H<sub>5</sub>) je [[Aromatski ugljikovodici|aromatski ugljikovodik]], koji se ističe toplinskom postojanošću. Ima ga u katranu kamenog ugljena. Služi u organskim sintezama, u proizvodnji mnogih bojila, kao konzervans i kao medij za laboratorijske toplinske kupelji.</div></td></tr>
<tr><td class="diff-marker"></td><td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br></td><td class="diff-marker"></td><td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><br></td></tr>
<tr><td class="diff-marker"></td><td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Bifenil i njegovi derivati tvore najveću grupu spojeva koji imaju izravno spojene benzenske prstenove. Bifenil se dobiva grijanjem benzena na visoku temperaturu. Kod laboratorijske preparacije dovode se pare ključajućeg benzena u dodir sa spiralom električki grijane krom-nikalne žice, a u industriji se proizvodi provođenjem benzenskih para kroz rastaljeno olovo ili vruće cijevi.</div></td><td class="diff-marker"></td><td style="background-color: #f8f9fa; color: #202122; font-size: 88%; border-style: solid; border-width: 1px 1px 1px 4px; border-radius: 0.33em; border-color: #eaecf0; vertical-align: top; white-space: pre-wrap;"><div>Bifenil i njegovi derivati tvore najveću grupu spojeva koji imaju izravno spojene benzenske prstenove. Bifenil se dobiva grijanjem benzena na visoku temperaturu. Kod laboratorijske preparacije dovode se pare ključajućeg benzena u dodir sa spiralom električki grijane krom-nikalne žice, a u industriji se proizvodi provođenjem benzenskih para kroz rastaljeno olovo ili vruće cijevi.</div></td></tr>
</table>WikiSysophttps://enciklopedija.cc/index.php?title=Bifenil&diff=191300&oldid=prevWikiSysop: Bot: Automatski unos stranica2021-10-05T04:55:55Z<p>Bot: Automatski unos stranica</p>
<p><b>Nova stranica</b></p><div><!--'''Bifenil'''-->'''Bifenil''' (di<sub>2</sub> – ili bi- + fenil, '''difenil''', fenilbenzen, [[Popis E brojeva|E 230]], C<sub>6</sub>H<sub>5</sub>-C<sub>6</sub>H<sub>5</sub>) je [[Aromatski ugljikovodici|aromatski ugljikovodik]], koji se ističe toplinskom postojanošću. Ima ga u katranu kamenog ugljena. Služi u organskim sintezama, u proizvodnji mnogih bojila, kao konzervans i kao medij za laboratorijske toplinske kupelji.<br />
<br />
Bifenil i njegovi derivati tvore najveću grupu spojeva koji imaju izravno spojene benzenske prstenove. Bifenil se dobiva grijanjem benzena na visoku temperaturu. Kod laboratorijske preparacije dovode se pare ključajućeg benzena u dodir sa spiralom električki grijane krom-nikalne žice, a u industriji se proizvodi provođenjem benzenskih para kroz rastaljeno olovo ili vruće cijevi.<br />
<br />
2 C<sub>6</sub>H<sub>6</sub> -> C<sub>6</sub>H<sub>5</sub>C<sub>6</sub>H<sub>5</sub> + H<sub>2</sub><br />
<br />
Budući da je početno stanje u stvaranju bifenila nesumnjivo raspad [[benzen]]a u fenilne radikale i atome [[vodik]]a, ne treba se čuditi da nastaju i male količine terfenila, m- i p-difenilbenzen, te kvatrofenila, 1,3,5-trifenilbenzen i 4,4`-bi(bifenil).<br />
<br />
Iz benzendiazonijeva klorida nastaje oko 20 % difenila, ali je kod nekih diazonijevih soli iskorištenje diarila još veće.<br />
<br />
== Izvor ==<br />
<br />
* Hrvatska enciklopedija, Broj 3 (Fr-Ht), str. 124.. Za izdavača: Leksikografski zavod Miroslav Krleža, Zagreb 2000.g. {{ISBN|953-6036-33-9}}<br />
<br />
[[Kategorija:Ugljikovodici]]</div>WikiSysop