Vidi kôd stranice Aktinij

{{Kemijski_element
|  ime              = aktinij
|  simbol           = Ac
|  redni_broj       = 89
|  kemijska_skupina = aktinoidi
|  grupa            = Ac
|  perioda          = 7
|  blok             = f
|  gustoca          = 10000
|  tvrdoca          = ?
|  izgled           =srebrenasti metal 
|  specificni_toplinski_kapacitet = (25 °C) 27,2
|  taliste          = 1050 <ref name="Sebastian Blumentritt">Sebastian Blumentritt ''Periodensystem der Elemente'', 6. izd., Blume-Verlag, Münster (Savezna Republika Njemačka) 2012., {{ISBN|978-3-942-53009-5}}, str. 1</ref>
|  vreliste         = 3198 <ref name="Sebastian Blumentritt">Sebastian Blumentritt ''Periodensystem der Elemente'', 6. izd., Blume-Verlag, Münster (Savezna Republika Njemačka) 2012., {{ISBN|978-3-942-53009-5}}, str. 1</ref>
|  toplina_taljenja = 14
|  toplina_isparivanja = 400
|  atomska_masa     = 227
|  EK1              = radon
|  EK2              = Rn
|  e_konfiguracija  = 6d<sup>1</sup>7s<sup>2</sup> <ref name="Sebastian Blumentritt">Sebastian Blumentritt ''Periodensystem der Elemente'', 6. izd., Blume-Verlag, Münster (Savezna Republika Njemačka) 2012., {{ISBN|978-3-942-53009-5}}, str. 1</ref>
|Latinski=actinium}}

== Povijest ==
Francuski kemičar [[André-Louis Debierne]] najavio je otkriće novog elementa 1899. godine. Odvojio ga je od ostataka smola, koje su ostavili [[Maria Skłodowska-Curie|Marie]] i [[Pierre Curie]] nakon što su izvadili [[radij]]. Godine 1899. Debierne je opisao supstancu sličnu [[Titanij|titanu]]<ref>{{Citiranje časopisa|author=Académie des sciences (France) Auteur du texte|title=Comptes rendus hebdomadaires des séances de l'Académie des sciences / publiés... par MM. les secrétaires perpétuels|url=https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k3085b|date=1899-07|accessdate=2019-02-15}}</ref> i (1900.) sličnu [[torij]]u.<ref name=":0">{{Citiranje časopisa|author=Académie des sciences (France) Auteur du texte|title=Comptes rendus hebdomadaires des séances de l'Académie des sciences / publiés... par MM. les secrétaires perpétuels|url=https://gallica.bnf.fr/ark:/12148/bpt6k3086n|date=1900-01|accessdate=2019-02-15}}</ref> [[Friedrich Oskar Giesel]] je nezavisno otkrio aktinij 1902. godine<ref>{{Citiranje časopisa|author=F. Giesel|title=Ueber Radium und radioactive Stoffe|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/cber.190203503187|date=1902|journal=Berichte der deutschen chemischen Gesellschaft|volume=35|issue=3|pages=3608–3611|id=10.1002/cber.190203503187|accessdate=2019-02-15}}</ref> kao supstancu sličnu [[lantan]]u i nazvao ju je "emanium" 1904.<ref>{{Citiranje časopisa|author=F. Giesel|title=Ueber den Emanationskörper (Emanium)|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/cber.19040370280|date=1904|journal=Berichte der deutschen chemischen Gesellschaft|volume=37|issue=2|pages=1696–1699|id=10.1002/cber.19040370280|accessdate=2019-02-15}}</ref> Nakon usporedbe poluživota tvari koje su utvrdili Debierne,<ref>Debierne, André-Louis (1904). "Sur l'actinium". ''Competes Rendus'' (in French). '''139''':538-540</ref> Harriet Brooks 1904. i Otto Hahn i Otto Sackur 1905., Debierne je odabrao ime za novi element jer je imao staž, unatoč kontradiktornim kemijskim svojstvima tvrde za element u različito vrijeme.<ref>{{Citiranje časopisa|author=F. Giesel|title=Ueber Emanium|url=https://onlinelibrary.wiley.com/doi/abs/10.1002/cber.190503801130|date=1905|journal=Berichte der deutschen chemischen Gesellschaft|volume=38|issue=1|pages=775–778|id=10.1002/cber.190503801130|accessdate=2019-02-15}}</ref>

Članci objavljeni 1970-ih godina<ref>{{Citiranje časopisa|url=https://www.journals.uchicago.edu/action/captchaChallenge?redirectUrl=https%3A%2F%2Fwww.journals.uchicago.edu%2Fdoi%2F10.1086%2F350760&|id=10.1086/350760|accessdate=2019-02-15}}</ref> i kasnije<ref name=":1">{{Citiranje časopisa|author=J. P. Adloff|title=The centenary of a controversial discovery: actinium|url=https://www.degruyter.com/view/j/ract.2000.88.issue-3-4/ract.2000.88.3-4.123/ract.2000.88.3-4.123.xml|date=2009|journal=Radiochimica Acta|volume=88|issue=3-4|pages=123–128|id=10.1524/ract.2000.88.3-4.123|accessdate=2019-02-15}}</ref> ukazuju na to da su rezultati Debiernea objavljeni 1904. u sukobu s onima objavljenima 1899. i 1900. godine. Nadalje, sada poznata kemija aktinija isključuje njegovu prisutnost kao bilo što drugo osim manjeg sastava Debierneove 1899. i 1900. godine; zapravo, kemijska svojstva o kojima je izvijestio čine da je vjerojatno imao slučajno identificirani protaktinium, koji ne bi bio otkriven još četrnaest godina, samo da bi nestao zbog njegove hidrolize i adsorpcije na laboratorijsku opremu. To je dovelo do toga da neki autori zagovaraju da se otkriću zaslužuje samo Giesel.<ref>{{Citiranje knjige|title=The Chemistry of the Actinide and Transactinide Elements|first=Harold W.|last=Kirby|date=2006|editor=Lester R. Morss, Norman M. Edelstein, Jean Fuger|url=https://doi.org/10.1007/1-4020-3598-5_2|language=en|pages=18–51|publisher=Springer Netherlands|location=Dordrecht|isbn=9781402035982|id=10.1007/1-4020-3598-5_2}}</ref> Adloff je predložio manje konfrontacijsku viziju znanstvenih otkrića.<ref name=":0" /> On sugerira da kritiku ranih publikacija treba uzeti u obzir u tada nastalom stanju radiokemije: naglašavajući razboritost Debierneovih tvrdnji u izvornim radovima, on primjećuje da nitko ne može tvrditi da Debierneova tvar nije sadržavala aktinij. Debierne, kojeg sada velika većina povjesničara smatra otkrivačem, izgubila je interes za element i napustila temu. Giesel, s druge strane, s pravom se može pripisati prvom pripremanju radiokemijski čistog aktinija i identifikaciji njegovog atomskog broja 89.<ref name=":1" />

Ime aktinij potječe od starogrčkog aktisa, aktinosa (ακτίς, ακτίνος), što znači snop ili zraka.<ref>{{Citiranje knjige|title=CRC handbook of chemistry and physics|date=2005|url=https://www.worldcat.org/oclc/61108810|edition=86th ed., 2005-2006|publisher=CRC Press|location=Boca Raton|isbn=0849304865}}</ref>

== Uporaba ==
Aktinijum je prvi put umjetno dobiven u Argonne Nacional laboratoriju u Chicagu. Zbog toga što je oko 150 puta radioaktivniji od radija, koristi se kao značajan izvor neutrona. Pored toga, može se koristiti za termoionsko pretvaranje energije. Osim toga, nema većih industrijskih primjena.

== Spojevi ==
[[Aktinijev(III) oksid]] je anorganski kemijski spoj aktinija koji spada u skupinu oksida, te je [[radioaktivnost|radioaktivan]].

==Izvori==
{{Izvori}}

{{Kemijski elementi}}
{{Mrva-kem-el}}

[[Kategorija:Kemijski elementi]]